Zašto Janko ne radi tamjaniku

Zašto Janko ne radi tamjaniku

Malo se u javnosti zna kako je i zbog čega zapravo Dragan Vasić Janko, uspešni proizvođač metalne žice, postao vinar i vlasnik vinarije Janko iz Smedereva.

Ovaj vinar koji se diči najsjajnijim trofejom sa Decantera u srpskom vinarstvu uopšte, za etiketu Zavet Stari, uzgaja u svojim vinogradima razne sorte, pa i autohtoni prokupac, ali u portfoliju nema toliko, među Srbima, popularnu tamjaniku. Zbog čega? Možda je odgovor zaturen negde u priči o nastanku ove danas velelepne i moderne vinarije.

Dragan Vasić je proizvodio vino u kontinuitetu između 1992. i 2006. godine i tokom tih godina samo dve berbe nije u proizvodnji ispratio. A radio je za sebe u uslovima koji su bili „domaći“, ali dovoljno dobri za domaće vino koje je u suštini bilo dobro s obzirom na okolnosti i znanje koje je tada imao.

- Kad sam rešio da se bavim vinarskim poslom, dve godine sam samo obilazio vinarije. Vinarija Jelić bila je jedna od prvih, potom sam odlazio kod Bože Aleksandrovića, upoznao u Župi Milana Spasića, Miću Minića i druge. I dan-danas sam jako dobar prijatelj s tim ljudima, a vinar koji mi je najviše od svih pomogao bio je upravo Milan Spasić, za koga mogu slobodno da kažem da mi je na neki način bio i učitelj – otkriva Janko svoje vinarske početke.

Janko 88Dragan Vasić Janko: U Smederevu, zna se – smederevka!

Ona prastara anegdota kako je Tito svojevremeno pogrešno razumeo lokalne smederevske rukovodioce da u tom kraju najbolje uspeva gvožđe (umesto „grožđe“) pa naredio da se gradi železara, u Jankovom istorijatu doživljava potpuni obrt. Uspešan proizvođač žice u svojim pogonima pokreće ozbiljnu proizvodnju vina! Zašto?

Na svim ocenjivanjima gde je bila moja Smederevka, ocenjena je bolje od 80 ili čak 90 odsto tamjanika!- U tom svom poslu radio sam odlično, zaradio dosta novca i dobro živeo. Ali život ne traje samo dvadeset godina i kad sam shvatio da u žici nema velike budućnosti, rešio sam da se bavim... Zapravo, bio je to neki od onih prvih salona vina u Sava Centru, možda 2004. ili 2005. godine. U to vreme još nisam proizvodio vina zvanično, a vinska Srbija bila je podeljena na devet regiona. I bilo je izloženih vina s Oplenca, iz Župe, Knjaževca, sa peska... A iz Smedereva samo tri flaše! I to nekog vina sa prastarom etiketom koje je ko zna kad rađeno. To sam video i tad prelomio: Smederevo znači nema nikoga, e sad ću ja da to radim. I imaće dobro vino kakvo zaslužuje.

Dragan Vasić Janko:
Istina o mojim vinima!

S obzirom na to da je najvrednija iskustva pokupio u župskom ataru baš kod stručnjaka za tamjaniku, zbilja čudi da ovu sortu nije ozbiljno razmotrio za portfolio sopstvene vinarije. Zbog čega?

- Zato što sam uzeo da sadim smederevku. U nekim papirima u muzeju vina postoje isečci iz novina koji se tiču istorijata Smederevske jeseni, vinske manifestacije s tradicijom dugom 130 godina. Postoji podatak koliko su tad ljudi bili kreativni i koliko je sve to imalo smisla da su 1909. godine osnovali Vinsko-vinogradarsku zadrugu, a dve godine docnije za Smederevsku jesen napravili još jednu drvenu tvrđavu paralelno sa ovom našom uz Dunav. Tada je sav saobraćaj tekao Dunavom i ljudi su iz Beograda lađom dolazili u Smederevo i onda bi Smederevci na tom mestu radili izvoz grožđa i vina. Pa onda u tim istim novinama piše da je 1927. godine Smederevska vinogradarska zadruga dobila zlatnu medalju za Smederevsko belo ali i baš za tamjaniku. Znači, bilo je u Smederevu ozbiljne tamjanike i mogla bi ona u Smederevu da se pravi, pogotovo jer je to priča koja se dobro prima. Ali, zašto bih ja od autohtone sorte tražio da bude tamjanika, kad je prirodno da bude smederevka? Uopšte nemam dilemu i hvala svim mojim prijateljima iz Župe, ali suština je jedna – na svim ocenjivanjima gde je bila moja Smederevka, ocenjena je bolje od 80 ili čak 90 odsto tamjanika!

Znači, imam pravo da se ponosim, jer kad vidiš koju istoriju imaš, jednostavno moraš da je ispratiš. I da se nadaš da će vremenom to biti biti još bolje.

A opet, iako ne smatram da mojoj smederevci išta fali, ipak se u njoj sadrži i mali deo tamjanike koju sam sadio, priznajem, ali ne za samostalno vino već upravo da bi smederevki dodao taj neki poseban pečat i da ova lepa sorta i u tradiciji smederevskog kraja ima i dalje svoju ulogu.

Najbolja tamjanika

- Jednom prilikom župska vinarska legenda Mića Minić izvadi odnegde buteljku tamjanike, a na flaši velika portikla s napisom „Proizvedeno u 100 boca“. Pokazuje mi, a ja pitam koliko košta da kupim. Veli on, ovo se ne prodaje, ovo se poklanja. I pokloni mi. Čuvao sam pune dve godine i kad sam je otvorio, to je bila ubedljivo najbolja tamjanika koju sam ikada probao, a reč je o njegovoj prvoj kasnoj berbi flaširanoj u boci od 0,75 litara, mislim iz 2004. godine. Bocu sam otvorio za neke prijatelje koji su bili u poseti, a posle mi je iskreno bilo žao što je supruga Jelena i ja nismo popili sami – priznaje Janko.

Foto: Ivana Čutura

nazad na vrh

Kupovina na vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Izbor iz prodavnice

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate „Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama