Plavinci: Vinarski san u malom

Plavinci: Vinarski san u malom

Šta se dešava kada se na organskom zemljištu sretnu panonia i jedan uzvišeni regent? Onda tu u Plavincima nadomak Grocke nastane lepa bajka sa pogledom na Dunav koji ljubi Smederevo!

Ekonomista Branislav Bane Anđelić uopšte ne žali što više ne živi u Americi. On je svoju Ameriku preselio i uredio iznad najveće evropske reke, dvadesetak kilometara istočno od Beograda. Većinu građevinskog materijala i kućne tehnike preneo je s one strane „bare“ jer je daleko jeftinija, pa i kvalitetnija nego ovde. Jedino internacionalne vinske sorte kao da je zaboravio da ponese, nego je na malom organski postavljenom placu ispred kuće zapatio neke za koje je malo nas čulo. Regent i panonia, vidi molim te? A tek one koje će da uzgaja...

Plavinci 22 5

Ostvaren vinarski san u malom, tako bi se mogla nazvati vinarija Plavinci osnovana 2014. godine, koja je ujedno postala i dom vinara Baneta Anđelića. Hiljadu čokota guste sadnje sorte panonia čini okućnicu, a betonska garaža duga je jednu širinu vinograda. U levom uglu podrum, u desnom spavaća soba! Na spratu je dnevna soba i velika terasa s ugrađenim roštiljem i pogledom na reku i istok. Obod terase u zelenilu i violetnim cvetićima, lavanda i ružmarin. I drugo čudno bilje opkoljava kuću sa svih strana...

- Biljke privlače insekte koji se hrane štetočinama koje bi da napadnu lozu. Tako priroda normalno funkcioniše, krug je zatvoren i ja uopšte nemam potrebe za prskanjem, ali prvenstveno zato što sam odabrao sorte otporne na plamenjaču i pepelnicu – objašnjava Anđelić. – Postoji u svetu taj neki biofilm, mešavina bakterija koja se prska u proleće i na listu stvori zaštitni omotač, pa kad štetočina napadne, biva pojedena. Istovremeno preparat i hrani biljku. Sredstvo uopšte nije skupo, ali prema našem starom dobrom običaju teško ga je nabaviti jer je Srbija nova u svetu organskog uzgoja pa se ti preparati zvanično ne uvoze, niko nadležan nije čuo za njih.

Plavinci 22 1

Pored ovog vinograda osnovanog 2011. godine, Bane poseduje još dva. Drugi od pola hektara posađen je iste godine nedaleko u Zaklopači. Istina, nema direktan uticaj Dunava ali je na vrhu brda i jugoistoku, divan položaj. Gusta sadnja regenta, razmak između redova 1,8 metara... Treći je na još lepšem položaju ispod vinarije, a bliže reci. Sada je u njemu dosadio po petsto čokota panonie i regenta, a ove godine još i malo marselana. Da proba i vidi kako se ponaša. Prvi organski marselan u Srbiji!

Dok to ne stigne, iznosi pred nas tri boce na sto. Panonia Ćilibar iz berbe 2015 zbilja je boje ćilibara i dosta drugačija od one iz naredne godine, koju prvo probamo, a ima je ukupno oko hiljadu litara. Toliko je i crvenog vina od sorte regent pod etiketom Indigo 2014. Uz 500 litara rozea Ramonda to je i ukupna proizvodnja vinarije Plavinci.

Plavinci 22 2

Ovde su nekada sve bili vinogradi prskani plavim kamenom, pa bi se vinarima koji su u zoru tuda dolazili Dunavom ovde sve presijavalo u plavoj boji. I dadoše mestu ime Plavinci.Ćilibar 2015 veoma je aromatično vino, puno u ustima, moćna struktura, kandirane mandarine, zrele kruške, ima dima, svašta ima…

- Taj ćilibarni Ćilibar mi kupuje švedska ambasada. Njima i Amerikancima se jako dopada oranž varijanta, koja nažalost nema prođu na našem tržištu, pa ću i ubuduće samo deo panonie raditi na taj način, sa nekih šest dana maceracije. Somelijeri odmah i od oka kažu da je oksidisalo, a ja jedino priznajem da ne spada u lagana vina i ukus je specifičan. Mnogima se baš tako sviđa, ali isuviše je ovo mala vinarija da bi u ovoj fazi kompletnu proizvodnju gurao isključivo u oranž pravcu.

Preskačemo roze, probamo odmah vino indigo boje po kojoj je Indigo 2014 i dobio ime. U pitanju je malo poznata sorta regent, kojoj klimatske promene očito ne smetaju. Postoji i boca iz prve berbe 2013. godine, ali samo jedna, za slikanje.

Plavinci 22 7

Kako se opredelio za ove sorte koje se retko sade?

- Regent je u vreme kad sam počinjao vinariju bilo jedino otporno grožđe od kog može da se dobije gusto crveno vino mediteranskog stila. Zato su ga Nemci i stvorili, da prave takva vina iz svojih hladnih vinograda.

Šta treba znati o organskim vinima!

A odakle naziv Indigo, samo po boji?

- I Plavinci su dobili ime po boji, pa ih na sajtu i zovem Indigo Hills. Ovde su nekada sve bili vinogradi prskani plavim kamenom, a onda bi se vinarima koji su u zoru tuda dolazili Dunavom ovde sve presijavalo u plavoj boji. I dadoše mestu ime Plavinci. Još je zanimljivija priča kako je roze dobio naziv Ramonda – osmehuje se naš domaćin ispod naočara videvši da uživamo u Indigu, gustom i tamnom voćnom vinu neobičnih ali prijatnih aroma. – Za roze od regenta nisam mogao da nađem vezu sa bojom, iako je izazovno pinki. Prvu ružicu pre dve godine zvao sam Razmataz, što jeste nijansa boje, ali kako to da objasniš ljudima, ima da se raspadneš od muke.  Zato se na etiketi nalazi jedan roze cvet pod imenom Natalijina ramonda, koji raste samo u planinama centralne Srbije. Cvet je otkrio doktor kralja Milana i nazvao ga po kraljici Nataliji. Jako je zanimljiv, jer i kad se potpuno osuši, zalijete ga vodom i on oživi, pa ga zovu i Feniks cvet. Pritom, u Srba se koristi i nosi na reveru za obeležavanje primirja u Prvom svetskom ratu.

Plavinci 22 6

Inače, Ramonda se pravi od regenta, koji je jako obojen pa maceracija traje samo tokom muljanja i onda se grožđe brzo vadi. I treba ga malo dekantirati, jak je na nosu, slaže se i Anđelić.

- Prevedeno na rečnik proizvođača, čaša mog vina može da povrati energiju, a potom donosi i mir u duši, ali tek posle nekoliko čaša – smeje se dok otvara vrata podruma i brzo ih zatvara da se ne greje prostor u kome su isključivo plastični sudovi za vino.

Nova sorta na pomolu

U potrazi za rezistentnim sortama za crveno vino Anđelić je bukvalno otkrio da su Italijani (VCR) napravili izvanrednu sortu „merlo korus“ sastavljenu od 92 procenta merloa, dok su ostalo divlje sorte koju mu daju ono što treba.

- Ako radiš bez hrastovine dobiješ divno mekano, lagano crveno vino spremno za tržište već na proleće. Takođe, u Sremskim Karlovcima su napravili novu crvenu sortu dionis, a priznata je u martu ove godine. Ukrstili su panoniju i kaberne fran i dobili sjajno crveno vino koje, istina, zahteva duže odležavanje.

Plavinci 22 8

A gde je tu onaj svetlucavi inoks, ponos svakog srpskog vinara?

- Nema ga, sve je plastika. Deset puta jeftinija. Istraživao sam, Amerikanci su krajem devedesetih punih šest godina ispitivali polipropilen, polietilen, staklo, beton, inoks i kako ti inertni sudovi utiču na merlo, njegovu fermentaciju i odležavanje. Ustanovili su da ne postoje nikakve hemijske ili organoleptičke razlike između inoksa i polipropilena, dok polietilen (bela plastika) i beton daju bolja vina jer oba propuštaju kiseonik, dozvoljavaju mikrooksigenaciju, kao što to dozvoljava i bure. Staklo je tu organoleptički najgore, ali samo ako se radi o crvenim vinima. Za belo nema baš nikakve razlike tokom šest godina, a kamoli šest meseci, koliko ja držim vino. Zar treba da dam deset puta više para da bi neko video kako inoks lepo sjaji u podrumu?! Naši vinari žive u zabludama. Recimo, svi danas stavljaju bentonit za bistrenje belih vina. Vršili su Francuzi ispitivanje kad da se stavi, pre fermentacije, tokom, posle, ili ga ne staviti uopšte nego ići na sur lie tehniku. Ispostavilo se da na fenološku stabilnost najgore utiče kad se bentonit stavi na početku, a tako svi rade!

Plavinci 22 3

Iako ima veliki televizor, kaže da ga uopšte ne gleda. Uključi Internet i prati novosti iz sveta enologije i vinogradarstva. Nova saznanja čine da i sam krene u eksperiment, pa i da rezultate podeli sa stručnjacima. Tako je u jednom delu vinograda panonie preneo španska saznanja vezana za sovinjon blan i druge tiolske sorte (tioli su jedinjenja koja čine da vina imaju šmek tropskog voća, prim. aut.) poput rizlinga i muskata. Eksperiment kaže: ako se loza prska dvaput kombinacijom sumpora i azota između cvetanja i šarka, dobiju se duplo izraženije sortne karakteristike.

Odakle mu sve te informacije?

- Pošto ovde nema nikakve enološke literature, krenuo sam da jurim knjige, časopise, da obilazim organske vinarije u Francuskoj i Americi i naučio sam i stalno učim. I tako je počelo...

Kako će se završiti, videćemo. Za sada je evidentno da je u vinariji Plavinci Srbija dobila jednu lepu i originalnu vinsku priču.

Španci organsko kolo vode

Panonia i regent su otporne sorte, a loza je sve otpornija što je starija. Ali, u Španiji je 40 procenata vinograda sa standardnim sortama organsko. I te površine rastu po osam procenata godišnje, pa su Španci najveći u svetu po tome. I u Francuskoj su sva najbolja vina od Romane Kontija pa nadalje organska, samo ranije nisu imali zvaničnu dozvolu da to tvrde.

Foto: Ivana Čutura

nazad na vrh

Kupovina na vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Izbor iz prodavnice

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate „Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama