Traminac: Nevoljeni gospodar slasti

Traminac: Nevoljeni gospodar slasti

Aromatičan, slasan i mirisan, traminac ima strastvene ljubitelje širom sveta. Pa ipak, nigde nije preterano popularan! To je jedno od onih vina koje možete samo obožavati ili mrzeti.

Neki kažu da je traminac u stvari muskatno vino koje je odraslo i intelektualno sazrelo. Drugima je on u kategoriji čudnih vina koje možete samo obožavati ili mrzeti. Trećima, ova sorta spada u takozvana „nobl vina”. Istina, iza ove definicije se ne krije ništa spektakularno. To su jednostavno dobro poznate i široko rasprostranjene internacionalne sorte sa jasno izraženom sortnom prepoznatljivošću. A nije tajna da se iločki traminac, koga je prvobitno iz Južnog Tirola na Frušku goru doneo knez Odeschalchi 1710. godine, služio na krunidbenoj svečanosti Elizabete II. Pritom se i već pre toga štedro srkutao na engleskom dvoru, pa tako, u neku ruku i jeste – nobl.

traminac-grozd-lepIma ova sorta još dosta neobičnih činjenica na svom kontu, ali ono što pomalo boli je podatak da se na svetskoj mapi uzgoja traminca, linija najčuvenijih vinograda i regiona ove sorte prostire, sa zapada, nekako do geopolitičke granice Srbije. Može li se ova crvena granična linija još malo izdužiti u pravcu istoka, čini se da najviše zavisi od domaćih vinogradara i vinara. Ali i od same sorte.

Ima naznaka da se ide u dobrom pravcu, pogotovo od kad je vinarija Fruškogorski vinogradi zablistala na Velikom testu najboljih vina Srbije 2013  sa svojom kasnom berbom traminca. Međutim, krenimo od početka...

Kad se govori o tramincu, iako su danas najpoznatiji klonovi selekcionirani u Nemačkoj kao crveni (Traminer roter) i mirisni traminac (Gevurztraminer), uglavnom se nekako misli na ovaj drugi. 

Gewurtztraminer

Gevurztraminer sa naglašenim muskatnim mirisom i prefinjenim ukusom spada u sam vrh poželjnih belih vina i jedan je od najkarakterističnijih vinskih varijeteta koga čak i laik može lako prepoznati. Na prvi njuh dominira nešto poput nežnog mirisa ružinih latica. U zavisnosti od zrelosti, aromatski kompleks se kreće od crvenog grejpa ka ananasu i tropskim mirisima.

Zašto treba probati i voleti traminac?

- Iako spada u jednu od 18 čuvenih internacionalnih sorti, generalno ga ima malo na svetu. Prostire se na svega nešto više od 8.000 hektara, većinom u Evropi, a zatim i u SAD i na Novom Zelandu. 

- Kad je flaširan, najčešće se kreće u cenovno nižoj kategoriji nego što zaslužuje prema kvalitetu. Vrhunske etikete se mogu pronaći po ceni od oko 1.500 dinara, dok se pritom ovo vino jedinstveno dobro uklapa sa specifičnom indijskom, marokanskom ili kuhinjom Srednjeg istoka.

- Iako, kad se obere na vreme, najčešće sadrži svega gram-dva rezidualnog šećera, zbog višeg alkohola i nižih kiselina traminac deluje slađi nego što jeste. Iz istog razloga je i ozbiljnije vino od muskata, a kvalitetan traminac nudi daleko kompleksnije arome – od breskve, dinje, đumbira, pa do cimeta i zadimljenog mirisa mirišljavih štapića.

- Zanimljivo je da se pije veoma rashlađen, preporuka je na oko 6 stepeni Celzijusa. Biće da je to zato što mu je poreklo sa padina Alpa i što mu generalno prija hladnija klima. 

- Kod uparivanja sa hranom, setite se da njegove cvetne arome i one što podsećaju na đumbir sjajno idu uz perad, rakove, ali i svinjetinu. Generalno, traminac „obožava” začinjena jela, ali i manje mirišljave sireve, vegetarijansku hranu i suvo voće,

traminac-quetOdrediti nastanak loze traminca nije jednostavno zbog  vrlo  nestabilnog  genoma. Takođe, zbog lista i zrna zelene boje nalik na sauvignon blanc, često su traminac dovodili u vezu sa ovom sortom.

Najbolji u Srbiji u kategoriji prirodno slatkih vina: Traminac Quet, kasna berba 2012 vinarije Fruškogorski vinogradi iz Banoštora

Veruje se ipak da potiče iz severne Italije, gde je u regiji Alto Adige, blizu sela Tramin, rastao širom ovog mesta. 

Prvi zapisi o sorti stari su jedanaest vekova, a loza se proširila preko Rajne do Alzasa, gde danas spada u jednu od samo četiri sorte koje poseduju svoju Grand Cru apelaciju. Međutim, ni tamo nije na vrhu popularnosti!

traminac-adut-jProizvođači često preferiraju druge, komercijalnije sorte, a čak je i ime gevurztraminer zvanično odobreno tek 1973. godine. Možda je to zbog toga što ova sorta predstavlja veliki vinogradarski izazov, jer pupi u rano proleće i podložnija je izmrzavanju, a u vegetativnom periodu na brojne infekcije. Generalno, ima i slab prinos, pa se često gušće sadi čime se dobijaju slabija i lakša vina. Pozitivno je to što grožđe može imati velike količine šećera, čime se postižu visoke koncentracije alkohola u suvim vinima. Ali, niska kiselost i visok pH predstavljaju problem.

U Francuskoj i Nemačkoj se uveliko radi na razvijanju klonova koji daju veći prinos, pupe i sazrevaju kasnije i otporniji su na viruse. Zbog tamno roze boje bobica, gevurztraminer često daje vina punog tela, zlatnožute boje sa bakrenim tonom. Jako telo, naznačena egzotična aromatika, ponekad teške, uljaste teksture, često su pravi izazov za konzumente kojima se vino može činiti zamorno i prejako.

janko

Dragan Vasić Janko: Traminac je sjajan kad odleži

Iz smederevske vinarije Janko stiže traminac Adut za koga vlasnik vinarije Dragan Vasić tvrdi da je najbolji traminac u Srbiji.

Pitamo ga i zbog čega se kod nas retko proizvode kasne berbe i predikatna vina od ove sorte?

- Koristim klon od koga može da se radi suvo, polusuvo ili slatko vino. Veoma je sortan, radim ga od 2007. godine, a karakteristično je da ne bi trebalo da ide u flašu najmanje dve godine nakon berbe, jer je sve vreme nekako fermentativan i tek se tad razviju sortne arome. Nedavno smo otvorili jednu od tri postojeće boce iz te prve berbe i vino je bilo fenomenalno! Dobio je pravi karakter, ušao u buke. Ostali traminci na tržištu lepo mirišu, ali su nekako drveni. Ovaj iločki, sa nešto preko 14 % alkohola, jeste dosta aromatičniji od mog vina, ali je načisto tanak. Generalno, traminac nije preterano popularan za uzgoj u Srbiji jer mu više odgovara hladniji klimat. Ovde dobija na težini, gubi svežinu, ide ka tropskim aromamama, ananasu što nije karakter koji se traži. Moramo da ga beremo ranije i sačuvamo kiselinu koju naglo gubi, bar na ovim prostorima. Gledajući unazad par godina, najkasnije sam ga brao 13. septembra, ali sam ga brao i krajem avgusta. Može da se odradi kao kasna berba, samo treba da se stvore uslovi za sušenje. U Sloveniji se ovo grožđe bere krajem septembra, kad počinje hladnije vreme i može da se ostavi na čokotu da se suši. Ja ga skidam dok ima kiselinu, arome, sve, međutim planiram da ga najesen oberem kasnije i da pravim slatko vino.

mladen-dragojlovic

Samo za odabrane

Pitali smo Mladena Dragojlovića, vrsnog tehnologa, zašto je s one strane, u Hrvatskoj, iako delimo isto brdo, traminac sinonim za svetski uspeh, a kod nas nije.

- Nije to vezano samo za ovu sortu. Treba uporediti koliki deo Fruške gore oni poseduju, koliki mi, a koliko vina oni prodaju ili proizvedu, a koliko mi! Oni su svoj potencijal maksimalno iskoristili, a da li je njihov traminac bolji od našeg? Naravno da nije. Jedini je problem što oni imaju možda malo starije vinograde koje su sačuvali, pa su vina karakternija, što je bitno ne samo za traminac već za svaku sortu. Zato im je i graševina, ili italijanski rizling, bolji sa tih starih vinograda. A sve ono novo što posade, to ide u neka vina i kupaže koje su jeftine, dok ono najstarije iz vinograda ide u najbolje i najskuplje etikete. 

* Zbog čega kod nas nema više kasnih berbi traminca kad su se komšije od istog silno pozlatile?

- Traminac tog tipa se ne proizvodi mnogo u svetu, pa ni u Srbiji. On je dobar kao kasna berba samo zbog aromatskog profila koji je veoma interesantan, ali ima i ozbiljan problem, a to su kiseline. Nakuplja ih jako malo tokom sazrevanja i kad ga bereš u redovnom terminu, užasno su niske. Za bilo koje ozbiljno kasno vino u kome su ogromne količine šećera, radi balansa, moraš imati isto toliko moćnih kiselina. U suprotnom, dobićeš tupo vino. 

* U Fruškogorskim vinogradima su i sami bili pomalo začuđeni kvalitetom dobijenog traminca, a koliko se god trudili, nisu prethodno uspevali da dobiju sličan. Ima li nade da se i Srbija prepozna po predikatnim vinima? Evo, Janko najavljuje jednu takvu etiketu…

-Nije samo Janko. I Aleksandrović mislim da ima jedan jako lep traminac, ali sve su to male količine. Nije problem samo u tramincu i napraviti ga kao kasnu berbu, već i ko će da ga kupi? Jer, takva se vina slabo prodaju i piju. Slatka se vina piju u malim količinama, ne možeš od njih baš da se napiješ, a treba videti i koja im je cena. Pritom, nemoguće je proizvesti ga jeftino, jer bukvalno upropastiš mnogo kilograma grožđa kako bi napravio samo jednu bočicu takvog traminca. To su sve realni problemi koji postoje širom sveta i zbog čega traminac nema široku publiku, bio suv ili sladak. Evo, Mačak (Mačkov podrum) je ranije imao dobar mirisni traminac, ali ga čak ni ja dugo nisam pio!

nazad na vrh

Kupovina na vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Izbor iz prodavnice

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate „Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama