Movino u carstvu breskvinog cveta

Movino u carstvu breskvinog cveta

Ako iz Beograda krećete u vinariju Movino, dobro pazite da odaberete pravac ka jugu i Makedoniji jer se vinarija istog imena nalazi i u Slovačkoj. Ali to nije ona prava koju tražite, ovu našu prepoznaćete ako u opštini Rosoman, kraj istoimenog gradića a u neposrednoj blizini mesta Negotino, Kavadarci pa i arheološkog nalazišta Stobi ugledate džinovske tankove koji na suncu blješte kao dijamanti.

Kad se popnete na vrh tih tankova koji kriju milione litara vina, i tamo otkrijete čitavu autostradu aluminijumskih stazica na nekoliko desetina metara visine, te njima dođete do kraja puta, a pred nogama vam se prostre neverovatan ružičasti tepih breskvinih cvetova, budite sigurni - na pravom ste mestu. U makedonskoj vinariji Movino.

MoVino makedonija 02

Neverovatan prizor ne treba da vas čudi, u opštini Rosoman bere se znatan deo svetske proizvodnje bresaka. To je potpuno voćarski kraj i zato Sonju Perkovsku, enologa vinarije i ne treba pitati gde su njihovi vinogradi. Iako vinograda ima okolo, oni ih nemaju, jer Rosoman nije specijalno pogodan za vinogradarstvo. Ima dosta vode pa kvalitet nije previsok, a meštani grožđe uglavnom gaje usput uz voće, da se ima za stolom i za rakiju.

Movino je specifična vinarija i za makedonske vinarske uslove pošto je proizvodnja od možda celih pet miliona litara najvećim delom usmerena prema nemačkom uvozniku gde se vina prave prema detaljnoj specifikaciji a očekuje se neprevaziđena nemačka preciznost i standardni kvalitet. Makedonska vina po standardima evropskog vinoljupca. Ali, dobace ta vina i dalje, kadarku sve masovnije kupuju Japanci, a u Kanadu je lane po narudžbini otišlo 75.000 litara vina rkaciteli!

- Kadarka kao suvo vino rađeno po veoma strogim specifikacijama putuje u Japan dva meseca morem. Oni traže da specifikacija bude maksimalno precizna, radi se puno dodatnih analiza, kod njih se sve proverava: pesticidi, bakar, sve živo. Vrlo su strogi ali zato nisu mnogo probirljivi - objašnjava Sonja dok se sa oblaka, tačnije vrha tankova spuštamo lagano na zemlju u okvir postrojenja u kome nema nešto naročito da se vidi jer je čisto industrijsko, objašnjava ona sa osmehom.

MoVino makedonija 05Sonja Perkovska, enolog vinarije Movino kratko i jasno definiše. „Mi pravimo dobra vina koja narod može da priušti“

Da li nema šta da se vidi, diskutabilno je, jer uobičajena vinarska oprema ovde je znatno predimenzionirana zbog velike proizvodnje što je nama samo po sebi zanimljivo. A kopka nas da probamo vina koja svakodnevno voli da pije prosečan Nemac, i posebno najava da su posle nekoliko godina „proizvodnje kvalitetnih vina za pristojne pare“ konačno krenuli da ostavljaju nešto i u bariku.

Nakon razgledanja postrojenja u poslovnom delu otkrivamo prostranu salu, idealnu za degustacije gde je jedan kutak majka direktora vinarije opremila u etno stilu kao podsećanje na rodno Kruševo odakle porodica Mocan potiče. Direktor Pero Mocan mlad je i sposoban poslovni čovek koji se školovao u Nemačkoj i Engleskoj, odradio master u Holandiji i trenutno je doktor nauka na univerzitetu Sveti Kiril i Metodije u Skoplju. Jako je dugo živeo u inostranstvu pri čemu se i ozbiljno razume u vino, naime, završio je treći WSET nivo vinske edukacije. Nismo imali priliku da ga upoznamo jer se trenutno nalazio negde na Baltiku, ali je zato potpuno neočekivano u jednom trenutku naišao njegov otac, Kočo Mocan, jedan od najvećih trgovaca i poznavalaca vinske berze u regionu i šire, gde se tom oblašću ozbiljno bavi od 1998. godine. Naravno, on je i jedan od osnivača vinarije Movino, mada je odmah uz osmeh i u šali odmah nabacio: „Nisam ni direktor ni vlasnik!“.

Želim da probam ta vina za Nemce, kažem odmah Sonji,ali i ona o kojima se priča, iz barika.

- Nema tog iz barika mnogo, krenuli smo lagano, samo nekoliko buradi, po dva šardonea i vranca - kaže Perkovska dok Goce, njena desna ruka u mnogim poslovima unosi veliki broj raznoraznih boca bez etiketa i obeleženih brojevima. - Direktor Pero dođe jednoga dana i kaže: Hajde da radimo barik. Šta će nam barik, pitam ga, ali dobro: ako se Marina složi da to radi jer ona zna koji barici, šta i kako ide, onda vi to lepo radite a ja ću biti logistika. Inače, Marina Krstevska je takođe ovde enolog, a ranije je radila u vinarijama Popova Kula i Chateau Kamnik. Poreklom je iz mesta Kavadarci pa se udala ovde u Rosomanu i onda je super uskočila u naš tim. Trenutno je u Skoplju na porodiljskom odsustvu, ali ona je ta koja drži segment fine proizvodnje Movina.

MoVino makedonija 10Uspeli barrique eksperimenti

Sonja Perkovska je veoma stabilna i energična osoba sa jasnim vizijama koja je strast ka enologijii deo znanja nasledila od majkeMarije Velkovske koja je bila poznati enolog na nivou celog regiona. Bila je jedna od prvih zaposlenih u vinariji Skovin 1978. godine, gde kao hemijski inženjer prvo radi u laboratoriji, potom prelazi u proizvodnju da bi krajem osamdesetih postala i direktor proizvodnje. Nakon raspada Jugoslavije, kad su nemačke vinarije počele da kupuju slatka vina iz Makedonije, Velkovska napušta Skovin i počinje da radi slatka vina sa poznatim enologom iz Slovenije. Taj vinar, Janez Istenič danas je vlasnik istoimene, možda najpoznatije vinarije penušavih vina u Sloveniji.

- Majka je četvrt veka radila slatka vina. Za nju je vino bilo nešto božanstveno, a pored nje sam naučila sve o vinu, proizvodnji, toj velikoj odgovornosti i profesionalnosti koja se mora imati. Veoma je poštovala kolege, pomagala one na početku karijere, a preminula je tokom berbe 2016. godine, i doba koje je najviše volela - priča Sonja koja je studirala na odseku „Bio i prehrambena tehnologija“ Tehnološko - metalurškog fakulteta u Skoplju a diplomski radila šest meseci u velikoj nemačkoj vinariji za proizvodnju industrijskog penušavog vina, deo Rotkappchen-Mumm sektkellerei korporacije, vodećeg monopoliste u Nemačkoj za penušavce. Ona radi kao enolog već 14 godina, a počela je u vinariji Vinea koja je i izgradila ovaj objekat 2009. godine. Pet godina docnije Vinea je propala, a kako se slatki vinski biznis u međuvremenu „opasno zavrteo“, familija Mocan 2015. kupuje objekat i započinje vlastitu proizvodnju kao Movino, te vraća Sonju kao glavnog enologa i njen tim. Te godine sledi i prva berba, prerađeno je sedam miliona kilograma grožđa, a ubrzo slede i pojavljivanja na sajmu ProWein odakle stižu vrlo pozitivne kritike.

U vinariji Movino najveći deo vina radi seprema naručenim specifikacijama, a u ovoj priči jako me zanima kako se Sonja nosi sa činjenicom da je ona onaj deo tandema koji radi vina po narudžbini, počevši od parametara kolika i kakva treba da bude boja, koliko alkohola, šećera, kiselina, sumpora treba da bude u vinu namenjenom najširem nemačkom tržištu. I onda na kraju da se besprekorno pogodi traženi aromatski profil. Da li je bar malo boli što je koleginica Marina preuzela artističku ulogu u enologiji vinarije?

MoVino makedonija 07

- Malo me nervira kada kažu da sam majstor za jeftina vina jer ono što mi ovde radimo jesu kvalitetna vina koja se eto, prodaju u rinfuzi. Znači, dođu kupci kažu treba nam taj tip, probaju, pa ako im se ne sviđa ja im dam opcije da sami to doteraju. Globalno gledajući, rekla bih da imamo malo pogrešan pristup priči: Vino, vinska industrija je postala jako agresivna. Hiperprodukcija ide napred brzinom svetlosti, borba je teška, frka je velika, vinarstvo se sve više svodi na prodaju. Prodaja je danas ta koja govori enologu šta treba da radi, a on mora da prati trend, ciljnu grupu koju vinarija gađa. Mora da sluša marketing. Pritom, vino je stvar ukusa a ako napravite nešto što ljudi jednostavno neće da piju, ne vredi da im govorite: Pijte! Oni to neće piti bez obzira na cenu. Mi radimo prosečno tri do četiri miliona litara roze i crvenog vina godišnje, jauzmem gutalj, probam, pljunem, kažem: OK, sve je super. A onda dam to ovom ovde kolegi Gocetu koji obožava moja slatkasta vina i kad on kaže da je dobro, onda je to zaista to. Znači, ja sam sigurna da je dobro ali ja to zaista ne pijem. No verujte, takva vina uopšte nije jednostavno raditi. Imate ovde 50 ili 60 džinovskih tankova gde morate sve da uskladite. Postoje tri bitna faktora: Ja prvo uradim kupažu, potom dam nalog u litrima radnicima, tipa: od one cisterne mi treba tri tone, od druge pet, od treće deset. Na kraju tu je laboratorija da sve verifikuje i kad odatle dođe izveštaj da je sve besprekorno i prema traženim specifikacijama, onda ja stanem i kažem: A da li je neko uopšte probao to vino? Trči brzo, probaj!

Kad na kraju iz laboratorije dođe izveštaj da je sve besprekorno, onda ja stanem i kažem: A da li je neko uopšte probao to vino? Trči brzo, probaj!Sve više zainteresovan da budem prosečna nemačka vinopija, želim da probam baš ta vina. Izbor belih u ovom trenutku ne postoji jer je kompletna prozvodnja odavno cisternama otišla van granica. Dostupna su samo ona iz barika koja s nestrpljenjem iščekujem, i još jedno za mene iznenađenje: flaširana koja se mogu kupiti u Makedoniji, istina u nevelikim količinama. Ali pošto insisitiram na „nemačkoj varijanti“, Sonja viče: Goce donesi broj 73, ne 75! Gde brojevi označavaju tank iz koga će stići vino. Malo je crvenije nego što je trebalo biti, pa se čuva za kupažiranje. Naravno, vranac je sirovina, vino je po deklaraciji na granici polusuvo ili poluslatko ali je veoma pitko. Više slasno nego slatko, moglo bi da prođe i kao suvo da nije zabeleške iz laboratorije.

- Kupci recimo traže da vino bude sa 10,2 % alkohola, sa nekih 25 grama šećera i kiseline da ne budu ispod 5 grama po litru. Mi ga onda ovde samo grubo filtriramo a oni posle podešavaju šta im treba. Rade hladnu stabilizaciju, elektrolizu, sterilnu filtraciju. Flaširaju, njihova je flaša, etiketa na kojoj stoji da je vino iz Makedonije a puni se i pakuje u Nemačkoj. Znači, nema nikakvog muljanja sa poreklom vina ili grožđa, oni jednostavno napišu da je ovo grožđe iz Makedonije.

MoVino makedonija 11

Iako sam mislio da ćemo prvo probati Rkaciteli,Chardonnay, Merlot ili Vranec, flaširana vina sa etiketom koja se mogu kupiti u pojedinim lokalnim prodavnicama ili vinariji, na stolu su boce sa belim radnim nalepnicama na kojima nazirem napis barrique, vranac i šardone. Trust barici od američkog, francuskog i mađarskog hrasta iznedrili su ova vina rađena po želji direktora Mocana za „svoju dušu“ i nemačke prijatelje.

- Flaširamo nešto vina za prodaju u Makedoniji. Radili smo ga da ne košta više od dva ili dva i po eura, a nudi odličan kvalitet. To su za sad samo probe jer nemamo flaširnicu već nam to rade uslužno. Mi smo definitivno komercijalna vinarija, a ovo sa baricima je mala količina koju smo kupažirali, čak će sam direktor Pero da osmisli etikete.Upravo flaširamo šardone a vranac mora da sačeka još godinu dana. Oba su vina iz berbe 2017i flaširanje moramo da završimo pre nego krenu velike vrućine pošto nemamo podrume pod zemljom. Iz tog razloga od berbe 2016 imamo samo jedan merlo u jednom tanku i upravo krećemo da ga prodamo.

Probam veoma sortno na nosu vino, šardone lepe boje, perzistentan. Ekstrakt je jak i oseća se uticaj drveta. Tu su lepe note vanile, i kompletan utisak sortnosti koji ne nestaje ni u slasnoj, dugoj iprijatnoj završnici gde mi se izuzetno dopada ta blaga vanilica i čisti ananas koji opet nije nimalo napadan. Da, parfem ostaje u sećanju ali se nekako raspe pozadi iza nepca, nije direktno na jeziku, ne udara. Vino ima primetno lepe kiseline,strukturalni gripkoji štipne i drži dosta dugo. Dosta sve to podseća na bolje kalifornijske šardone varijante.

MoVino makedonija 08

- Priznajem - ubacuje se Sonja - Bila sam na studijskom putovanju u Americi 2005. godine u Kaliforniji na univerzitetu Dejvis koji ima letnji program. To je najbolja katedra za enologiju u Americi u čijem sklopu postoji predmet marketing za ljude koji žele da se edukuju u toj sferi.Bilo nas je nekoliko enologa iz Makedonije baš u vreme kad je barikiranišardone bio u vrhu trenda. Svaki je bio takav da sam se nakon degustacije osećala kao da izlazim iz pilane. Užasno agresivan,jako drvo, jake arome sa 14 ili 15 % alkohola. Isti je takav bio i pino, nema šanse da osetiš prirodni kalifornijski teroar. A trend je počeo tako što su prvo radili šardone, pa malolaktiku u njemu, pa su ga gurnuli u barik koji je preplavio Ameriku. Tu su bile neke dve žene koje su probale šardone što smo tad doneli iz Makedonije, gucnule ga i u glas povikale: Au! Chardonnay! Oduševljene jer su se setile kako je mirisao pre svog tog barikiranja. E, eto zašto ja i dan-danas ne pijem barikirani Chardonnay.

Dok posmatram barikirani vranac u čaši shvatam da probam nešto ekskluzivno što maltene nije probao niko osim direktora vinarije i autora vina. I još će malo njih probati. Ovaj vranac je u potpunosti otišao na onu začinsku stranu: karanfilić, oraščići, biber. Vino je još zbilja mlado ali već sad ima divnu strukturu. Potpuno smiren, rekao bih da više paradira nego što se propinje, ponosan na svoju sortnost, na balans kojim održava ravnotežu ravnomerno raspoređenih tanina, kiselina i osetne suvoće. Da, dopada mi se zbilja, kažem Sonji koja je očito takođe zadovoljna.

- Moja je majka pričala: Koje vino da pijem? Ono koje voliš. A sa čime da ga pijem? Sa onim što voliš. Vino je nešto za uživanje, a ima ljudi koji idu na kurseve, slušaju razne priče, posećuju restorane. U društvu su oni ti koji znaju da drže predavanja o aromama, strukturi, i toliko su se uneli u sve to da se onda oni koji manje znaju njih, od sve te priče bukvalno zaplaše i na kraju kažu: Daj meni pivo. I to mi se ne dopada. A imaš i druge koji vole da piju vino i baš ih ne zanima ta cela priča.

MoVino makedonija 13

Dok Goce priprema Pinot Noir iz berbi 2016/7 koji kreće put Kanade, zanima me ko su ljudi koji piju Movino vina.

- Izvoz je 90% Nemačka ali imamo još jednog odličnog brokera, jedna gospođa iz Beograda, mislim da je nekada radila kao tehnolog u Navipu a sad je već dugo u Kanadi. Od nas uzima pino noar a prošle godine je uzela čak 75.000 litara rkacitelija koji se kao suvo vino svideo Kanađanima. Ove godine ide i jedan kontejner kabernea. To su sve flaširana vina koja se mogu i ovde kupiti, praktično su ista kao nalivna vina za Nemačku ali imaju preko 12 % alkohola, jača su u telu i aromama. Što se nalivnog vina tiče, najviše brige zadaju rokovi. Nemački uvoznik dobija nalog iz supermarketa. Oni znaju da do nekog datuma treba da isporuče toliko i toliko vina a onda gledaju sa nama da li uopšte možemo da spremimo te količine, i na kraju treba naći prevoz, ko će sve to da odveze za tri dana u Nemačku. Vrlo ozbiljna slagalica sa mnogo nepoznatih kockica gde se treba setiti da su to Nemci i da ne može biti nikakvih odstupanja. Mi jednostavno moramo da ispoštujemo zadate parametre, da ništa ne štrči. A arome? Pa, uglavnom se tu govori o sortnosti, a zna se koje su odlike koje sorte. Konkretno, njima je najvažnija svežina vina i zato mi radimo vina koja se brzo konzumiraju. Svaka se berba proda odmah i do kraja. Isprazne se tankovi, a kako njihova potražnja već uveliko premašuje proizvodnju, spremamo se da uvedemo još milon litara u kapacitet vinarije čime ćemo zaokružiti početno projektovanih šest miliona litara.

S obzirom na činjenicu da sirovina za ova vina dolazi iz otkupa, zanima me koliko je presudan kvalitet sirovine za proizvodnju i šta on određuje.

- Jedna velika firma ovde ima ogromne plantaže iz kojih uzimamo oko dva i po miliona kilograma smederevke, vranca, rkacitelija. U Nemačku standardno ide vranac, smederevka. Drugo se i ne isplati po tim cenama ali znate, mi u Makedoniji imamo vranac i ovakav, i onakav. Možemo da uradimo deset tipova vranca u zavisnosti sa kog položaja dolazi, da li je plantažni ili iz opšteg otkupa. Ovde u Rosomanu nije onaj vrhunski pa ga ljudi i ne uzgajaju previše, ali Disan, Kavadarci, Resava, Ovčare su vrhunske lokacije odakle pravimo ova kvalitetnija vina. Mi bi želeli da imamo svoje vinograde ali treba to izgraditi, treba se ozbiljno zamarati. Pritom, dobro je što mladi vinogradari sada malo drugačije razmišljaju nego oni tradicionalni. Više slušaju, eto, Goce recimo ima vinograd, i njegov otac je to ozbiljno radio, i vi ćete sa Gocetom da se dobro dogovorite: oreži ovo ovako, prskaj onako. Ali sa njegovim ocem nema šanse...

MoVino makedonija 03Sećanje na korene: etno garnitura iz Kruševa odakle dolazi porodica Mocan

Primećujem da je jaz između tradicionalnog vinara i vinogradara i ovog današnjeg sve veći pri čemu svetski stručnjaci sve ćešće tvrde da su ti „očevi“ izgleda ipak bili u pravu. Čak i po pitanju izrade vina na klasičan način?

- Da nije ove tehnologije kako bi nam drugačije život izgledao? Danas sve lako nađeš na internetu, saznaš, mejlovima se brzo dogovoriš, naručiš.Govorimo kako ćemo vino da radimo na tradicionalan način, ali preko mobilnog. Trenutno imamo iznajmljeni crossflow filter koji stalno treba lepiti, sređivati, čas ti ide, čas ti ne ide filtracija. Ubi bože! Spremamo se da kupimo nov kakav imaju velike vinarije koji sve radi sam imnogo olakšava život i proizvodnju, smanjuje radne sate, ne maltretira vino. Ništa se ne gubi. Pa kako da ne prihvatimo tu novu tehnologiju!? Ali to opet govorim kad je komercijalna vinarija u pitanju, one male po mom mišljenju treba da zadrže sve što je tradicionalno. Znate, meni je najlakše kad meni prodaja, tačnije moj direktor kaže: Hoću tako i takvo vino i da ne sme da bude preko te i te cene. Super je što smo mi kreativni i ovo i ono, ali na kraju priče moramo da imamo profit jer smo veliki. A tu je uključeno sve, da pazim kakvo grožđe i odakle dolazi. I enologija je skupa, imate kvasce od 15 do 50 ili 60 eura, pa enzimi i sve ono što pomaže da se priča zaokruži. Sve to utiče na cenu.

Dok uživam u pinou koji kao i sva ostala Movino vina ima dugu i zbilja lepu završnicu, a Sonja još jednom ponavlja kako oni zapravo rade dobra vina za pristojnu cenu, bukvalno vina za narod stiže otac direktora, Kočo Mocan. Čovek koji ne voli da se slika ali zato može mnogo toga da kaže o vinskoj sceni uopšte. I odmah otvara vruću temu:

- Ima u Makedoniji odličnih vina ali za jako velike novce, pitanje je da li to zaista toliko vredi? Naš čovek lako padne na priču koja prodaje vino dok je na zapadu mnogo drugačije. Oni već vrlo dobro prepoznaju taj odnos cene i kvaliteta, priče sve manje pale. Pri tome, kod nas ovi novi bogataši plaćaju najveće cene da bi se razlikovali od naroda, i jedino se njima još mogu prodati ta preskupa vina. Tu moram priznati da je Tikveš napravio izuzetan posao u smislu standardizacije proizvodnje. Istina, imali su vremena ali to su postigli najviše kroz rad i investicije i znanje, a ne kroz priču.

MoVino makedonija 09

- Oni su to počeli da grade negde od 2003. godine i čitavu deceniju razrađivali sve aspekte da bi tek onda dodali ova vrhunska vina kao jagodicu na torti. Tu prvenstveno mislim na Domaine Lepovo - pojašnjava Sonja. - Tikveš je bio i jeste velika sirovinska baza što se ne sme zaboraviti, i baza kvaliteta i brenda i opreme i prodaje, a mi smo ipak krenuli od nule i bukvalno sa zemlje. Bavljenje vinarstvom je veoma skupa igračka, jedna loša berba vraća vas tri godine unazad a kamoli nekoliko što se događalo poslednjih godina. Ko želi brzo da dođe do novca neka se slobodno bavi nekim drugim poslom. To smo čuli upravo u Americi, na Dejvisu: Koliko staje investicija da se podigne vinograd, koliko to traje, koji su rizici. Kada su nam pokazali kako izgleda biznis plan vinarije, mnogi bogataši su rekli: A ne, previše je rizika. Ali kod familije Mocan se ne bojim jer su oni svi ekonomisti u porodici.

- Kad sin i ja radimo kalkulacije, unesemo sve proračune, ti moraš da si na plus nuli. Ako si na minus nula, to ne valja. E sad, on je mlad, malo lakše ulazi u sve te kombinacije nego ja i onda dolazi do prepirki. Znate, možete vi da imate preveliku ljubav prema poslu i delatnosti ali ako se novac ne vrati, ne vredi vam posao.

Pošto je gospodin Mocan jako verziran u sferi trgovine i potražnje za vinima, zanima nas koliko je značajna proizvodnja grožđa i vina za zemlju poput Makedonije i kakvo je interesovanje trenutno za vinima odatle, kako u regionu, tako širom sveta.

MoVino makedonija 04

- Makedonija proizvodi oko 120 miliona litara vina godišnje, od čega oko 80 % industrija, a ostalo se radi po kućama, svako za sebe. Iako je crno tržište zvanično van statistike, definitivno je prepoznato pa se i pored toga ne oporezuje. Logično, jer to vinogradarstvo sigurno hrani 40 do 50 hiljada ljudi što je jako značajna biračka masa kad dođe do izbora. A nas prijavljenih vinara je možda hiljadu zbog čega smo beznačajni pa nam se ne gleda kroz prste. Jedan veliki deo grožđa opet ide u proizvodnju rakije ali to je uglavnom kod privatnika jer industrija pretežno radi vino koje se gotovo svo izveze. Baš zato, uz preskupa domaćavina, ako uđete u neki bolji restoran u Skoplju, naići ćete na francusko vino, odlično u odnosu cene i kvaliteta koje uvozim. Upravo tu vučem paralelu sa makedonskom, pa i našom proizvodnjom: eto, firma Les Grands Chais de France koja proizvodi vino sa neobičnom krivom bocom J.P.Chenet je trenutno najveći punilac vina u Evropi. Vlasnik je koncipirao svoju delatnost na bazi otkupa restlova vina od svih. Ono što je ostajalo od berbe on je uzimao i pravio kupaže. Tako je počeo a danas ima i svoja dva-tri šatoa, ogromne površine pod vinogradima u Bordou, Mecu, Avinjonu. Nema gde nema, a ima takvih i u Makedoniji koji će uzeti dve-tri cisterne od nas i staviti to u plastiku, izvesti u Srbiju ili Hrvatsku i prodati. Ali i to je vinarstvo.Hrvatska više ne uvozi grožđe iz Makedonije ali flaširanog vina ide više nego ranije, najmanje po četiri miliona litara u poslednjih nekoliko godina.

- Makedonija je krenula da stravično diže kvalitet - ubacuje se Sonja - Vi ne možete ovde sada da nađete ono što je bilo pre 10 godina čak i da tražite.Jako sam ponosna na naše crveno vino a mislim da smo i za belaotišli bar 20 godina unapred.

MoVino makedonija 01

Sipa nam crveno vino kakvo se može kupiti u prodavnicama, iz boce sa etiketom Movino. Prvi utisak za ovaj Vranec: svežiji i življi od onog što smo probali iz barika. Sonja klima glavom potvrdno:

- To je visokokvalitetni tip vranca sa 13% alkohola koji konkretno vole Slovenci iz Goriških Brda. Nije barikiran i rađena je velika količina, nekih 60.000 litara. Daleko je voćniji, i to je naša prednost ovde da možemo da uzimamo grožđe sa različitih položaja. Kad dobijamo vrhunski plantažni, kad mu znamo poreklo onda ga usmerimo.

- Pitali ste za kupce širom sveta - vraća nas Kočo Mocan ponovo u zanimljivu sferu ekonomije - Rusija nije dobro tržište za makedonska vina. Ona ne idu direktno tamo nego preko srpskih vinarija ide nešto, ali ni to nije ozbiljno jer mi nemamo carinske povlastice. Naša su vina u Rusiji opterećena sa najvišim akcizama pošto se naši predstavnici nisu potrudili da nam obezbede olakšice. Rusko tržište jeste ogromno ali oni su pomalo teški za rad, baš kao i Kinezi, nezgodni za saradnju. Evo, Sonja kaže da ne bi menjala Nemce nizašta na svetu jer jedan cent da ti ostanu dužni, to i plate. A i u Srbiji imamo poprilično njih koji su dužni više od godinu dana, i Rubin i Čoka, svi veliki su takvi. A naljute se kad im posle ne daš vino. No, znate kako mi to sad naplaćujemo? Jednostavno, osiguramo vino i kada nam ne plate, nas osiguranje obešteti, a onda oni jure partnersku kuću u Srbiji. Istina, to sve važi tek kad prođe godinu dana, no, kad-tad.

Ovaj Vranec sjajno otire gorak ukus (ne)poslovnosti, no kad se koncentrišem na vino shvatam: kad bih želeo da ustanovim etalon vranca kakav on treba da izgleda, ovo je upravo takvo vino. Vranac 100% koji nije divalj, već umireni vranac sa divnim kiselinama, velikom svežinom. Iako je iz poslednje berbe, potpuno je zaokružen i elegantan već sad. I dok se u Srbiji činjenica da je grožđe ili vino iz Makedonije krije kao noge od guje, što će posebno biti zanimljivo sad kad je ovogodišnja berba pod velikim znakom pitanja, Sonja obaveštava da su Nemci upravo kupili 50.000 litara upravo ovog vranca koji flaširan staje dva, dva i po evra. U redu, slažem se, onaj barikirani je više za ljude koji se bolje razumeju u vino, ali ovaj, bilo ko da proba reći će: U, baš je dobro!

Nema ljubomore

Sonji nimalo ne smeta što koleginica Maina radi u „finoj“ proizvodnji a ona u masovnoj.

- Možete da mislite šta god vam drago ali ovo je strašno kreativan posao. Mora mnogo da se pazi jer je svake godine sve novo i različito. Direktor Pero kad počinje berba kaže: Deli se špil karata, igra kreće. A kako ćemo da izigramo do kraja ostaje da se vidi. Kad meni poruče, pa potom prihvate poručenu kupažu ja osetim zadovoljstvo koje je zbilja veliko, a pogotovo kad vino isporučimo, kad se to naplati i kad imam prazne tankove za novu berbu.A što se Marine tiče, veoma sam srećna jer ona ima puno iskustva sa najkvalitetnijim vinima. Učila je od Bugarke Katje Gargove koja je uradila najbolja vina u vinariji Popova Kula. Marija je sušta suprotnost od mene ali imamo super saradnju, idealna je da radi kontrolu kvaliteta i standarde dok sam ja više za priču: milioni, kamioni, avioni.

nazad na vrh

Kupovina na vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Izbor iz prodavnice

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate „Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama