Vinarija Popov: Umetnost nežnog barikiranja

Vinarija Popov: Umetnost nežnog barikiranja

Kada degustirate vina makedonske vinarije Popov, momentalno shvatite da je žal dvostruka, ali da više razloga za žal imaju vinoljupci u Srbiji što ova vina ne mogu da probaju i kupe, nego što žali direktor vinarije Miro Popov, što ih njima ne prodaje. A mogao bi.

I u trenu se Miro ljutne kad ga pitamo ono što ga često pitaju skoro svi koji ovde dođu: Zašto nemate skuplja vina?

- Pa šta da radim, da zalepim neku skupu etiketu na naše vino?

Kod nas gotovo nepoznata etiketa Popov zapravo spada u sam vrh makedonskog kvalitetnog vinarstva, a ako je gledati u odnosu sjajnih vina prema ceni, onda su čvrsto prigrabili i taj vrh. Uostalom, šta očekivati od vinarije koja na etiketi slikovito simbolizuje, ne tradiciju, ne istoriju, već prirodu. Njihova premijum vina sa položaja Vršnik, oslikana su prikazom sunca koje je sa desne strane vrha brda Klepa u pozadini Vršnika. A to se događa samo desetak dana u toku leta, gledano odavde iz lepe senice na početku vinograda Smolnik neposredno uz vinariju. I nikada više.

Vinarija Popov 16Pogled iz vinograda na Vršnik koji se ocrtava i na etiketama

Vinarija Popov se nalazi u samom epicentru Tikveškog vinogorja, u mestu Sopot i centru trougla koji čine Negotino, Gradsko, i Kavadarci, svega par kilometara udaljena od gotovo svih kvalitativno najznačajnijih vinarija i vinograda Makedonije. Posmatrajući nisku belu fasadu ovog šatoa koja donekle podseća na hacijendu za trenutak se ne mogu oteti utisku kako godinama pijemo uvozna južnoamerička vina zato što su jeftina, i zadovoljavaju sve ukuse, a to se pravda masovnom proizvodnjom. Kad probate vina Popov, shvatite da za još manje novca možete piti kvalitet, ono što vam se izuzetno dopada, ali stvarno.

Drugo veliko iznenađenje je gabarit vinarije iza pomenute fasade. Dok iz radnog dela u kome je veliki broj tankova i vinifikatora ukupne zapremine oko 300.000 litara, što signalizira da se ovde dosta eksperimentiše, silazite u barik podrum, imate utisak da je neko tu nešto dobro rastegao. Sve je daleko veće nego što ste pretpostavili pa se čak i velike bačve učine kao klasični barik. Kapacitet je pola miliona litara…

Vinarija Popov 07Enolog Petar Mančev i direktor vinarije Miro Popov, sa brut penušavcem spremnim za tržište

- Oprema je potpuno nova, investira se ozbiljno svake godine, samo 2011. podignuto je 30 novih hektara vinograda pa sada ukupno imamo negde oko pedesetpet - objašnjava Petar Mančev enolog vinarije - I da, dosta ekperimentišemo jer imamo mnogo sorti što je za mene pravi pozitivan haos - kaže uz zadovoljan osmeh.

Nema tankova većih od sedam tona, ali zato je tu moderna laboratorija, etiketirnica i monoblok flaširnica Gaj, jedna od najboljih na svetu, prese Bucher sam vrh tehnologije u elegantnoj preradi grožđa. U podrumu je stalno između 12 i 18 stepeni, gde su tankovi u kojima je spremno vino izbačeno iz barika. Ukupna površina je oko 1.200 kvadrata dok vino odležava u čak 350 buradi od francuskog, američkog, makedonskog i srpskog hrasta. Taj broj ne čudi jer su u vinariji Popov među prvima u Makedoniji krenuli da rade vino u bariku. Prepoznajemo Seguin Moro, a makedonski hrast dolazi sa planina u okolini Kičeva. Trenutno, uz oko 80.000 flaša punih i spremnih za prodaju u jednom čošku je složeno brdo boca sa penušavim vinom, dosta retka slika u makedonskim vinarijama.

Vinarija Popov 20

- Ranije smo radili roze penušavac od pino noara, a ovaj je brut od šardonea, klasična metoda. Leži već tri godine na finom talogu sad ćemo ga degožirati - objašnjava Miro, sin vlasnika i idejnog pokretača vinarije, magistra Računarskih nauka Vladislava Popova. - Ja sam i direktor prodaje - veli dok sedamo u senicu okruženi vinogradom od deset hektara na položaju Smolnik, jednom od dva koje poseduju.

Miro je marketing kurs završio u Kaliforniji na US Davis univerzitetu i to mu dosta pomaže da svoja vina plasira na inostrano tržište. Godišnje se proizvede oko 300.000 boca od čega najviše izvoze u Kinu, Ameriku, Kanadu, Hrvatsku, Holandiju, pa čak i u Bordo! U Srbiju nažalost ne, probali su ali...

- Nismo našli ozbiljnog distributerа, svi od nas traže da uložimo u auto, magacine, radnike. Ostaje još da osnujemo firmu i sami uvozimo svoja vina - oseća se rezignacija u glasu što njegova vina ne piju oni kojima je to najprirodnije.

Vinarija Popov 18

Vinarija Popov postoji od 2001. godine a vina od 2003. kad je bila prva berba. Vladislav Popov je veliki ljubitelj i ozbiljan kolekcionar vina već punih 40 godina. Njegova je ideja i želja bila da ima svoju vinariju, pije svoje vino, prenese svoje znanje i iskustvo iz vinarstva iz svih krajeva sveta, pa je baš ovde kupio mali vinograd a onda dokupljivao okolne njive, sadio. Na kraju su pre sedam godina dobili u koncesiju još 35 hektara i tu podigli nove vinograde.

- Ja sam već deset berbi u vinariji - kaže enolog Petar - Krenulo se sa pola hektara tamjanike koja je bila tu na imanju, pa je odmah posađen šardone, vranac i kaberne, sve oko vinarije, neka tri hektara. Potom je kupljen isti toliki deo u Vršniku, pa smo podigli još pet hektara...

Danas od crvenih sorti uzgajaju merlo kao dominantnu sortu, pa kaberne sovinjon i kaberne fran, karmenere, syrah, vranec, kratošiju, a od belih: sovinjon blan, šardone, sivi pino, malvaziju lunga, gevirc traminer, tamjanike. Sve u svemu oko 25 etiketa je u portfoliju jer postoje varijante iz tanka i iz barika, kuvei, pa linija Domain Vršnik (Vrshnik). Primećujemo da ne stavljaju vranac i tamjaniku u prvi plan već merlo i šardone. Kako su se odlučili za te sorte pitamo enologa?

Vinarija Popov 08

- Vidi, šardone gde god ga posadiš on uspe. Sovinjon na vrhu odlično uspeva jer je nešto hladnije. Ovde smo na 200 metara nadmorske visine a Vršnik je sto metara više, a tu je i podloga dobra za bele sorte, ima više peska, lakše se drenira. Tamo imamo oko 40 hektara, beremo i malo ranije, vinogradi su zatravljeni. Nije to put ka eko proizvodnji ali pazimo i trudimo se da što manje utičemo na podlogu i lozu. Vetar stalno duva, pa opet pazimo na bolesti, tretiramo ih, pazimo na karence. Ne koristimo insekticide već ostavljamo da prirodni predatori odrade posao u saradnji sa prirodom. I koristimo selekcionisane kvasce, čak šta više, mi smo predstavnici za Makedoniju firme Martin Vialat (Viallate) koja proizvodi enološka sredstva.  

U vinariji Popov mogu se podičiti i brojnim vrednim priznanjima. Od ranije ih imaju vina Vranac i Grenache Blanc koja su na Decanteru osvajala srebrne i bronzane medalje, ali je daleko značajnije zlato sa Challenge International du Vin u Bordou kojim se okitio beli kuve Domaine Vrshnik iz berbe 2014 ili šardone na Chardonnay du Monde. Ove godine u Dizeldorfu se pozlatio traminac, a samo korak iza su bila vina Cuvee Prestige, Cabernet Sauvignon pa izvanredni sivi pino, tako redak u Makedoniji.

Vinarija Popov 03

- Te medalje više znače proizvođaču nego kupcu - tvrdi Miro - U trgovini možeš pronaći raznorazne medalje na vinima, neki sami štampaju svoje, kupci su prilično zbunjeni.

- Takođe, mi ovde držimo neke trendove, među prvima smo krenuli da radimo sivi pino kao i traminac. Druge vinarije u Makedoniji proizvode male količine ovih sorti jer im nedostaju, naročito sivi pino - objašnjava Petar.

Do 2013. godine u vinariji Popov crvena vina su se proizvodila isključivo iz barika, a i danas se strast prema drvetu ogleda u filozofiji da sva vina stoje malo duže u njemu, barem po dve-tri godine, dok je jedan vranac odležavao 88 meseci i bliži mu se konačno trenutak punjenja. To već arhivsko vino iz berbe 2004. prvo je bilo u makedonskom hrastu pa je prešlo u francuski. Još nema etiketu ali 4.500 boca ovog ekskluziviteta uskoro će na tržište.

- Jedni smo od prvih koji su krenuli da rade barik u Makedoniji. To nije bila praksa pa čak ljudi ovde nisu imali predstavu o takvim vinima. U ovom trenutku najstarija berba na tržištu nam je kupaža vranca i kabernea iz berbe 2006 dok su nam najmlađa bela vina iz prošle godine, sovinjon, sivi pino, traminac, tamjanika i beli blend Domain Vršnik.

Vinarija Popov 02

A onda sledi prvi šok, Smolnik Sauvignon Blanc 2017! Ovakav sovinjon još nismo pili, bukvalno sve što zamislimo od voća stvori se na nosu ili nepcu. Breskve, razno žuto voće, suvo vino sa nenormalnom količnom slasti. Vino idealno za ženska čula, lako prepoznatljivo sa sjajnim osvežavajućim kiselinama. Zamišljam ga uz pastrmku, ali je zapravo idealno aperitivno vino. Odmah ga uz meze sledi vrhunski Sivi pino Vršnik 2016, čije lepe suzice na čaši otkrivaju 14% alkohola i upozoravaju na opasnost od preterivanja u uživanju. A taj alkohol uopšte se ne oseća.

- Sramota me je bilo da napišem na etiketi, tih 14,5 % koje zapravo nosi sivi pino iz 2016. dok onaj godinu stariji ima svih 14,8! Istu količinu sadrži selekcija gewurztraminer, ili Traminer aromatičen Vršnik 2016 koji je doneo zlato iz Dizeldorfa. Znači, tom žiriju u Nemačkoj ne smeta što je to i preko 14,5 procenata alkohola, u redu, smeta možda na kraju kad sve popiju - smeje se Mančev - Ali ovde kod nas bukvalno važi ona priča: žena se za godine ne pita a vino za alkohol. Jednostavno, to je karakteristika ovog teroara.

A tek priča o penušavom vinu, koliko je ona karakteristična za ovaj teroar, pitamo se, i kome je ta vina Miro namenio?

Vinarija Popov 10

- Za početak mi ćemo to popiti - nastavlja u dobrom raspoloženju direktor vinarije - a potom uglavnom HORECA sektor za koji imamo ukupno četiri hiljade boca. Naravno, očeva je bila želja da imamo i penušavac.

Uz konstataciju kako je sovinjon dobar i kad se zagreje prelazimo na traminac koji je svež i pomalo uljast, dosta drugačiji od onih fruškogorskih. Kvalitet dokazuje činjenica da može dva dana da stoji otvoren a da ne izgubi ništa od svojih moćnih aroma. A u lepo uređenoj i prostranoj degustacionoj sali gde će se narednog dana održati enološki seminar u organizaciji firme Martin Vialate, gde dolazi i Adrian Moro, trgovac vinima iz Šampanje i predstavnik firme Sofralab, kao i veliki broj vodećih makedonskih enologa, Miro nam objašnjava zakonitosti koje vladaju na svetskom tržištu:

- Iako Kinezi kupuju isključivo crveno vino uspeli smo da im prodamo šardone i tamjaniku, pa i barikirani šardone. Kina je ogromno tržište i ceo svet sada jednostavno mora da proda tamo. Francuzi su potpuno poludeli, a i cene su u Kini za 20 do 30 procenata veće. No nama je glavni razlog što smo toliko prisutni u Aziji taj što u Evropi prvo gledaju odakle vino dolazi. Ako je recimo iz Makedonije, a košta recimo preko deset eura, onda neću da ga kupim. Kineza naprotiv to ne zanima, ako je vino dobro onda kupuje. Istina je da ima Kineza koji piju vino a ne znaju ništa o tome i koji traže vina sa zaostalim šećerom, slatka, ali sve ih je više koji već znaju i vole barikirana vina. Tržište se razvija iz dana u dan.

Vinarija Popov 15

Rose Prestige 2017 koji je blend 75 procenata merloa i ostatak kaberne frana, moderne je boje lososa, suv, bukvalno oduševljava. Divna putena svežina trijumfuje u puterastoj završnici toliko lepo složenog i elegantnog vina koje bi zasigurno bilo u samom vrhu srpskih rozea, a podseća malo na kombinaciju Jankove Jelene i Barbare iz vinarije Aleksić.

- Do 2013. godine smo radili roze samo od pino noara ali to nije bilo naše grožđe pa smo već naredne prešli na ovu kombinaciju. Takođe, ranije smo radili roze tako što bismo vukli širu iz crvenog vina ali sad je čitav tretman usmeren baš na ovo vino, počevši od vinograda gde strogo namenimo sirovinu za roze. Proizvodimo oko 5.000 boca sa 13,2 % alkohola.

Bez želje da prejudiciram pre završetka degustacije primećujem da vina Popov spadaju u onu kategoriju bogatih vina koja vas ne zadovolje samo jednom čašom, već imate neprestanu potrebu da ih pijete i dalje. Dajte mi još malo rozea pre nego što pređemo na crveno, molim.

Vinarija Popov 12

Dok Petar sipa Cuvee Prestige gde su kaberne sovinjon i kaberne fran šest meseci proveli u bariku i koji na sebi nosi srebrnu medalju iz Nemačke, Miro uz osmeh objašnjava da je za njega najbolje vino ono koje se proda prvo. Priča kako su čuveni stručnjaci Angela Mur, Karolin Gilbi i Stiven Spurier imali samo pohvale za sva Popov vina kad su bili u poseti vinariji, organizovanoj od strane Wines of Macedonia. Ali da u Americi prodaju isključivo sivi pino. Jednostavno, najveći uvoznik ima sva druga vina i samo mu ovo nedostaje... Ali ipak, zbog čega ovde ne rade više na sortama vranac, stanušina, tamjanika, autohtone sorte su u trendu?

- Vranac i tamjaniku imamo od početka. Sad smo posadili kratošiju a 2012. godine sam krenuo da radim stanušinu, međutim mi smatramo da ona nema velikog potencijala - objašnjava enolog. - Naš beli kuve Domain Vršnik je dobar blend, nešto što je Francuzima neshvatljivo jer su sorte različite, iz različitih regiona. Šardone je dominantan, ima malo traminca i sovinjon blana. Pre nego što smo ovo vino poslali u Bordo na takmičenje, bio je ovde jedan dobar prijatelj iz Francuske i kaže: Nemojte ovo slati u Francusku, dobiće loše kritike, jer to nije razumljivo za francuski vinski um da se ove sorte mogu kombinovati. Ali mi smo to poslali i dobili zlato na Challenge du Vin u Bordou.

Vinarija Popov 09

Primećujemo da su bela vina vrh i da postoji čitava skala kiselina zahvaljujući čemu su prihvatljiva najširem auditorijumu. Jednostavno, možeš da odabereš četiri razne etikete, i u svakoj uživaš u onom što ti se sviđa. A kako se razlikuju kvalitetni i cenovni razredi?

- Cenovno se izdvaja blend Grand Cuvee u kome su kaberne, merlo i vranac, kao neki naš super-Makedonac. Drugi je crveni Domain Vrshnik Reserve gde je merlo dominantan uz kaberne, syrah, i kaberne fran. Grand Cuvee staje negde između 10 i 15 evra. U stvari mi prodajemo odlična vina po odličnim cenama jer standardna barik vina su oko 6-7 evra, sivi pino sedam. Teško da se može pronaći slična, gastronomska vina u regionu, koja se mogu upariti sa hranom i gde je svako vino za preporuku. Cilj nam je da nam niko u regionu ne može konkurisati u tom odnosu cene i kvaliteta - podvlači Miro.

Vinarija Popov 17

Cuvee koji smo probali je bio strašno elegantan, pitak, imao je i malo kafe u završnici taman toliko da se može reći kako je jedan stepenik više od dobrog vina. A Cabernet Franc 2015 je rezerva koja neopisivo kvalitetom i aromama podseća na one najbolje iz mađarskog Vilanjija, centra kaberne frana u svetu.

- Mislim da je moj otac dobio ideju za pravljenje vinarije baš u tom mestu u Mađarskoj. U Vilanji smo odlazili povremeno, jedno 5-6 godina u jedan podrum koji ima sunce na etiketi. Mislim da je Bock u pitanju, kao i Gere Atila. Ipak glavna inspiracija je Bordo region (St. Emilion, St. Estephe, St. Juliet, Pauliliac, Medoc.....) - povezuje priču Miro

Ovaj fran je divno slasan, seksi kiselina štipa jezik na upečatljiv način koji se dugo pamti. Sa 13% alkohola odležao je u kombinaciji makedonskog i francuskog barika. Drvo je baš fino složeno, a vino koje se utopi u razgovor je mnogo dobro vino, kažem.

Vinarija Popov 13

- Da to je naša filozofija zato i duže odležavaju u drvetu, da ono ne bude agresivno, da se sve razvije, ali samo po površini - ukazuje Petar.

Ulazimo u finale degustacije, dok sunce visoko odskače boce se ređaju po stolu. Nude nam arhivske barike iz 2010. godine ali pre svega Domain Vrshnik Reserve, blend sorti merlo, kaberne, sira i kaberne fran iz 100 % američkog hrasta. Godinu dana odležavanja u bariku je razlog što na nosu osećam snažan nalet kapućina iako je merlo dominantan. Ali ovo je svakako veliko vino baš kao i Vranac 2010 koji sledi. Posle osam godina izuzetno živ i potentan, svež, džemast i sa dosta čokolade i kafe. Ovo vino je tri godine bilo u bačvama od makedonskog i francuskog hrasta zbog čega se oseti karanfilić, cimet, začinske arome, a u boci je od 2014. Ima ga na tržištu mada su to poslednje boce. Sledeća će se prodavati berba 2013. a 2011. i 2012. su uveliko prodate. I nikada ovo vino neće na ocenjivanja na zapad, kažu: U Francuskoj vranac sigurno neće nikada prepoznati. Ali Kinezi sigurno hoće, jer su već sav otkupili.

Vinarija Popov 11

Još jedna zanimljivost, sva su ova vina sa oznakom kontrole geografskog porekla što je takođe relativan raritet u Makedoniji baš kao i desertna vina, kasne berbe. Vinarija Popov ima jedno takvo vino, pino sivi koji je uvek dobar kad sazri zbog čega je pogodan za kasnu berbu. Beru ga sa 400 grama zaostalog šećera krajem oktobra, a pola litra košta 15 eura.

No pravi slatkiš za nas koji volimo suva vina je ipak bela kupaža Domain Vrshnik, pun slasti, baš iz berbe 2014. Šardone je dominantan sa 55%, traminca je 8 %, a ostalo je sovinjon blan. Vino je suvo što zvuči neverovatno kad ga probate. A možda samo traminac ima 5 do 6 grama ostatka šećera. To je totalno gastronomsko vino, slasno a kiselo i sveže, cena mu je oko 6,5 evra. Ima čak i neke muskatne note od traminca bukvalno u prvom planu, preko čitavog šardonea.

- To je ono što pričam - kaže Petar - Kad sam krenuo da ga radim bilo 12 procenata traminca, pa sam smanjio na 10, pa na osam. Evo, može još da se smanjuje ali vino se menja i kasnije će sovinjon doći u prvi plan.

Vinarija Popov 19

A kakva je bila ta godina 2014, ima li još neko vino da je valjalo?

- Ima manjih količina od kojih većina ide u beginboks koji radimo kao vino kuće i koje se služi po restoranima. No, u zavisnosti od pozicije imali smo dobar vranac, bilo je malo merloa. Drugo ništa. Merlo je preživeo zato što smo ga obrali na vreme, inače smo i 2017. godine na ovom terenu imali 80% gubitka, a na ostatku 50%. Od mraza krajem aprila izgubili smo 100.000 eura samo na grožđu, a kad pretvoriš to u vino... Ove godine oluja je uništila stoprocentno mnoge vinograde u neposrednoj okolini. Ja sam u tom trenutku bio baš gore u vinogradu Vršnik i gledao kako oluja kruži, ali dok je došla do nas, grad se istrošio i pala je samo kiša. Biće puno roda jesenas.

- To su Francuzi lepo smislili, oni kad imaju takve gubitke, oni to naplaćuju od kupca u ceni vina - ubacuje se Miro i dodaje da ne žali što nema Popov vina u, recimo, Švajcarskoj, nego što ih nema u Srbiji gde se makedonska vina vole i poštuju. A ja razmišljam da bih jako voleo da kupim njegov sivi pino ili sjajan roze ili kaberne fran, a o vranac rezervi, kuveima i položaju Vršnik, ne treba ni da pričam.

Ne pada iver daleko...

Vinarija Popov 05

Petar Mančev enolog objašnjava kako je ušao u vinski svet.

- I moj je otac bio kolekcionar vina. Prodavao je tekstil a usput sakupljao vina. Preko njega sam se zainteresovao. Ali moj deda i njegova familija su radili vina u davnim vremenima. Samo su dve-tri poznate familije iz Negotina u to vreme, tridesetih godina prošlog veka, kad su svi radili samo duvan i pamuk imali lozu i grožđe, pravili vino i prodavali ga. Imali su možda oko 100 ari ili 10 dekara, no uglavnom stanušine i sorti kojih danas više nema poput čavkariče.

Foto: Danilo Jojić

nazad na vrh

Kupovina na vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Izbor iz prodavnice

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate „Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama