Makedonska vina pod lupom

Makedonska vina pod lupom

Regionalni vinski voz se nastavlja. U iščekivanju Beogradskog salona vina, a posle sjajnih utisaka ponesenih sa Vinosaura u Banja Luci, te VINOcoma u Zagrebu, prvi dani decembra zatiču nas u prestonici Makedonije gde se u velelepnom hotelu Marriot na centralnom gradskom trgu održava dvodnevni najznačajniji vinski skup zemlje pod zastavom Sunca.

vinodon 88

Vinski Salon Vinodonija 2017, iako tek na svom drugom izdanju, verujem da je pokupio nepodeljene aplauze. Možda ovaj festival nije doneo nekima očekivani raskoš francuskih, španskih, italijanskih ili južno-afričko-američkih  vina, ili recimo „komšijskih“ grčkih i albanskih što bi nama kao inostranim gostima bilo veoma zanimljivo, no ako je fokus bio na domaćim proizvođačima, čemu smo se najiskrenije i nadali, cilj je ispunjen 200 posto. Kako to pojedini proizvođači u Makedoniji vole da naznače na svojim ekskluzivnim barikiranim etiketama...

vuckovski i...00152Aleksandar Vučkovski i Dejan Donev organizatori festivala

Konkretno, oko trideset domaćih proizvođača uz nešto više od deset slatkih vinskih „začina“ iz Crne Gore, Bugarske, Hrvatske, Italije i Francuske, te vinarije Temet i Aleksić iz Srbije, predstavilo se publici kojoj dobrog raspoloženja i kulturnog vinskog ophođenja ni najmanje nije nedostajalo, što u prostoru Salona, što putem radionica. Nije nedostajalo ni onih drugih začina u vidu fenomenalnih makedonskih žutih sireva koji su ovde neštedimice nuđeni i degustirani, vrhunskih maslina, mesnih poslastica, pa i onih komšijskih, sa Zlatibora.

vinodon 98

Generalni utisak?

Tmurno kišovito nebo i mutne vode nadolazećeg Vardara što nose koješta pred sobom, samo su načinile još veći kontrast naspram bistrih i mirisnih ponuđenih vina. Takođe, gotovo svaka pločica na šetalištima duž desne obale a naspram velelepnih građevina sa druge strane kao da želi da iskoči nekim svojim putem ili potone u zemlju iz koje nešto moćno izbija. Čudesna snaga prirode, istorije, tradicije buja nezaustavljivo kao hladni vulkan iz podloge čineći drugi upečatljivi kontrast. Onaj koji se odnosi na ovdašnje divne, mirne, ali nekako previše tihe ljude. Jer kako drugačije razumeti „korisničko uputstvo“ dobijeno pre otvaranja Vinodonije od jednog domaćeg stručnjaka: „Videćete, nisu to baš neka vina“. Ili činjenica da na nekim bocama stoji naziv Vranac a ispod toga „vranec“, unoseći zabunu. Vranec je ime ove sorte u Makedoniji, ali se pri izradi etiketa očigledno razmišlja više o izvozu.

sala ok00109

Iskreno, da li je ovakvo razmišljanje rezultat decenijske proizvodnje grožđa i vina za druge, je li „nalivna“(rinfuzna) filozofija uticala da se izgubi drčni gen vinara ponosnog na svoju izbu i njene generacijama otkrivane tajne?

Ne znamo, ali objektivna je okolnost da se vino koje nas je posebno pozitivno iznenadilo, baš ta etiketa proizvodi u recimo desetak miliona primeraka, i samo je naznaka onoga što makedonski teroar poseduje. I ne treba prećutati činjenicu da je među prisutnim vinarima veliki broj onih koji proizvodnju mere desetinama miliona, a da su mali vinari najčešće u sferi nekoliko stotina hiljada litara.

djordjevici00167Barrique Đorđević pojačao predstavljanje Srbije

Još važnije od toga: procenat rinfuznog vina naglo opada, veća pažnja se poklanja sve modernijem estetskom izrazu, a izvozi se u pravcu najzahtevnijih i najdaljih svetskih vinskih tržnica. To potvrđuje šetnja kroz veliku dvoranu hotela Marriot u želji da pronađemo najbolja ili ona vina koja ne zaslužuju da budu izložena. Za nekakvo ozbiljno ocenjivanje, veoma zanimljive radionice nažalost ne ostavljaju dovoljno vremena. To predstavlja sve ozbiljniji problem profesionalnim posetiocima koji bi i jare i pare. Kad je reč o klasičnoj edukaciji za široke mase, sasvim je u redu da se predavanja održavaju tokom Salona, dok bi se za specijalne i unikatne trebao izdvojiti poseban termin koji ne troši dragocene trenutke provedene oko štandova i proizvođača koje ćemo videti sad i ko zna kad.

ezimit00137

Prvog dana uz sjajno interpretirane jazz standarde sa bine, krećemo u davanje ocena belim etiketama. Iako poznata kao zemlja „crnog“ vina, jedna od retkih gde se ovaj koloritni opis zadržao, Makedonija nudi i sve ozbiljnije belo. Već nakon nekoliko štandova zatvaramo beležnicu jer se gubi smisao. Redom, sve što se proba je tehnički vrlo korektno, to su etikete u domenu srebrnih odličja na nacionalnim ocenjivanjima. U modi je očigledno pino griđo, sovinjone nude uglavnom one poznatije vinarije i tu, gle, nema zamerke, a veliki broj ekstra aromatičnih traminaca, daleko jačih na nosu od onih u Srbiji,  nudi raskoš najrazličitijih aroma.

dalvina zupljanka00090Odlična župljanka Dalvina ali i vredan estetski doprinos

Jako dobre župljanke podsećaju na generacijama nedovoljnu istraženost potencijala te sorte kad je premijum linija u pitanju što je lepo vidljivo na štandu Dalvina gde župljanka ima gotovo počasno mesto u širokoj lepezi belih etiketa. Lozar Župljanka uz jaku svežinu, izvoznu cenu od oko pet evra i svega 12% alkohola očarava osetno dugom završnicom. R’kaciteli, autohtona stanušina i temjanika više su u tragovima, gde onu iz superluksuzne Chateau Kamnik vinarije nikako ne treba propustiti. Iako ga ima, rajnski rizling nije među najbrojnijim ni najekstraktivnijim sortama, a pravu majstoriju načinio je Toni Brzanov za svoje jedino belo vino u portfoliju. Isti autor, koga imamo priliku da vidimo u Beogradu na Salonu vina, otvorio je makedonsku oranž sekciju baš vrhunskim r’kacitelijem. Bravo!

ivana i ivo00197Poznati vinski pisac Ivo Kozarčanin opevao je i služio hrvatska vina sa dna mora

Priča o alkoholu ili slasti je očigledno prelomna tačka oko koje će se tek lomiti koplja na ovdašnjem enološkom nebu. Zadržati tradicionalni afinitet prema snažnim, ekstraktivnim, gustim, alkoholnim i najčešće sladunjavim vinima, ili se okrenuti savremenim stilovima svežih, voćnih, laganih vina? Sa postojećim podnebljem i dodatnim globalnim zagrevanjem, pristalicama novih struja neće biti nimalo lako, ali fer i zanimljivo zapravo zvuči da se tradicija očuva u belim vinima sa više od 15 ili prirodnim crvenim koja dosežu fortifikovane visine alkohola. Mi smo uživali u obe varijante, a potrošačka različitost ukusa neka odluči vremenom...

tony&doughter0093Toni Brzanov sa ćerkom i oranš vinom sorte r’kaciteli

Uostalom, iako je većina nasada koncentrisana u centralnom delu Makedonije, odraz teroara je često frapantan, pa je tako neka fina gorčina podjednako prisutna u sovinjonu, šardoneu, tramincu iz pomenute Dalvine, ili belim vinima Popov koja se uredno kite zlatom na nadmetanjima. Autohtona stanušina zaslužuje poseban prostor koji su otvorili doktor Klime Beleski i Zvonko Herceg radionicom Tajne stanušine - makedonskog Pino Noara. Iz vinarije Popova Kula stigla je stanušina u beloj, roze, crvenoj i barikirano crvenoj varijanti.

stanusinaC00111

Sorta koja se uzgaja na nekih 250 hektara u nasadima koji su i po vek stari, je kao kameleon. Može imati pola crvenih, pola belih ili čak zelenih bobica. Izuzetno otporna na sušu, sa malim rodom, sorta je koja kasno sazreva i daje sveža i pitka vina sa niskim procentom alkohola i obojenosti. Na pitanje zbog čega se ne koriti više u kupažama da osveži i razblaži, „modernizuje“ robusna, moćna, alkoholna crvena vina, odgovor je jednostavan - nema je dovoljno. Pa zašto se ne sadi više?

stanusinaherc00115

Probana vina su potvrdila da je reč o jako dobroj sirovini za koju nauka danas tvrdi kako je ime stanušina zapravo sinonim sorte od koje se vekovima dobijalo legendarno ohridsko crno. A baš to Ohridsko crno iz vinograda starijeg od 75 godina nudi mala ohridska vinarija Sveti Kliment. Gazda Budimir Sokolović poseduje pansione i vinariju u starom delu grada, ali i veliki smisao za promociju. Uz dobar barikirani vranac, proizvodi vino od drevne bugarske sorte pamid, jedne od najstarijih na svetu i to naravno, u amforama. Ukupna proizvodnja svih etiketa je 3.500 litara, a vinogradi su na nadmorskoj visini od oko 800 metara što doprinosi velikoj svežini u vinima. Posebnu pažnju savremenoj estetici posvetio je Lazar vlasnik vinarije Ristov. Svež pino griđo i pino noar, te šardone krase moderne šarene etikete. On i supruga su tehnolozi a nakon što je vaspostavio proizvodnju u mnogim velikim vinarijama, konačno je otvorio i sopstvenu.

tikves drugi00131 Ekipa vinarije Goce Delčev Tikveš

Čuđenje izazivaju i dva odvojena štanda na kojima stoji „Tikveš“. Jedan je dobro poznat sa brendovima Bela Voda i Barovo, te ekskluzivitetom Domain Lepovo, drugi... Desetak solidnih etiketa, skoro sva iz inoxa, jedno roze vino od muskat hamburga i jedno crveno malo barikirano. Komercijalista Jordančo Đorčov i jedna od tehnologa Darko Dimov objašnjavaju: nakon razilaska u staroj firmi Tikveš, jedan deo preuzeo je vinariju, drugom su ostali vinogradi, oko 900 hektara. Taj drugi, koji danas nozi naziv VV GD Tikveš, ili vinarska vizba Milev Goce Delčev Tikveš, nakon što je petnaestak godina proizvodio i prodavao grožđe Tikvešu, ali i vinarijama Kovačević, Do kraja sveta, pa potom u Crnoj Gori, Bosni, konačno je sagradio sopstvene pogone projektovanog kapaciteta oko 10 miliona litara, sa trenutnom proizvodnjom oko sedam miliona. Deo koji se flašira se većinom prodaje u Nemačkoj sa cenom vina oko 3-4 evra za bocu. Rade najviše kaberne sovinjon i fran, širaz, merlo, a u Srbiju izvoze tamjaniku, šardone i vranac ali kao grožđe.

otvaranje00098Čim se otvori roze penušavac Chateau Kamnik, nastane gužva

Drugog dana Salona smo se više fokusirali na crvena vina, ali povremeno iskoče i bela izenađenja. Čitava jedna strana dvorane je bez greške a između čudesnih crvenih vina Tonija Brzanova i Chateau Kamnik gde nastaje prava pomama kad se otvori novi roze penušavac, brojne, nevelike i izvrsne domaće vinarije: Trajkovski koji se više diče čuvenim brendijem a imaju lepa vina, Filovski čiji je Vranec 2008 među najboljima, Kuvin oduševljava kupažom šardonea i smederevke koju čak i nema u katalogu, te izvrsnim barikiranim vrancem Milo, dok Kartal kaberne sovinjonom iz 2008. godine opravdava reputaciju sjajnih crvenih etiketa koje mogu dugo da odležavaju.

afrodizijak00181Jeste li za čašu Afrodisiaka?

Zbog obilja alkohola, ekstrakta, snažnih tanina, makedonska crvena vina upravo su stasala za degustiranje posle jedne decenije maturiranja. Na štandu Pivka divan mirisni traminac, ali i vrhunski vranac i kaberne iz 2004. godine po 6,5 evra. No hit je izgleda kuve sa 40 procenata kabernea i istim delovima merloa i vranca. Naziv - Afrodisiak, a vlasnik vinarije Kire Andov ubeđen je da njegovo crno vino ima tu moć. Vinarija iz Negotino proizvodi oko 300.000 litara i izvozi u Nemačku, Sloveniju, Češku, Slovačku, SAD.

terzeli grand cru00177Grand Cru možda najstarije makedonske izbe Valandovo

Oznaku Grand Cru ponosno nosi etiketa Terzeli gigantske i jedne od najstarijih makedonskih vinarija Vizba Valandovo. Njihov izuzetni  vranac Alexander koji ponegde dostiže i cenu od 40 evra, očarava već etiketom a posebno sadržajem, baš kao što zlatnom Decanter medaljom, skupom bocom i pečatnim voskom na vrhu boce, pažnju privlači Vranac takođe velike vinarije Imako koja nudi i sveže, moderne etikete i vina iz linije Majestic.

chateau sopot maline i jagode00173Chateau sopot nove etikete i očaravajući mirisi kupine

A onda, jak i divan miris kupine i maline. Sa štanda čuvene boutique vinarije Chateau Sopot koja opet ima nove vlasnike i nove etikete. Uz solidna vina nudi vanserijska, najbolja koja smo probali ikad voćna vina od maline i kupine, od voća  uvezenog iz - Srbije! Čisto da se zna da postoji neki voćni export-import reciprocitet.

O crvenim vinima iz linije Private Reserve vinarije Stobi pisali smo i ranije pa na štand povremeno navraćamo kako bi izbaždarili senzorni aparat na provereno vrhunskim vinskim visinama.

galina00168O bugarskim vinima podučavala je Galina Todorova, osnivač balkanskog vinskog nadmetanja BIWC u Sofiji

Nešto dalje Skovin uz čuveni vranac Markov manastir nudi Cuve Selection 2010 kupažu pet sorti, vinarija Tristo upečatljiv kaberne sovinjon, Bovin dobro poznati portfolio asova koji počinje nezaboravnom A’gupkom i finišira negde uz basnoslovni My Way. A između toga sanđoveze, tempraniljo, pti verdo, kaberne fran... Ali pravo čudo zatičemo na štandu još jedne mega vinarije Ezimit. Odličan vionje se izdvaja iz široke lepeze moderne linije Stardust. Vrhunski vranac je već dovoljan da uzbudi, ali neobična boca i crveni voštani prekrivač čepa boce Terra Makedonika RED 2012 kriju rešenje enigme. Ezimit poseduje već dve vinarije a za ovu novu liniju „nacionalnog teroara“ upravo se gradi i treći vinski džin. Ne bez razloga, Terra Makedonika je kuve merloa, vranca i širaza koji se radi posebnom tehnologijom. Samo najzdravije ručno brano grožđe će u obliku crvenog a ne crnog vina, po ceni od 15 evra otići isključivo u izvoz: Kina Holandija, Nemačka, Hrvatska… Gusto, tamno vino u kome se jako malo oseća voće, savršeno odrađeno, jako mineralno, sa gotovo jodnom završnicom, zbilja se razlikuje od svega što smo probali. Da li nam se sviđa? Pitanje je ukusa.

terra makedonika ezimit00133Terra Makedonika RED

A ukusan je veoma penušavac ili Puklavec penina, ali i vranac iz makedonske ispostave ove slovenačke vinarije, zanimljiv penušavac bez likera Tristo, lep Merlot Grand Reserve 2011 vinarije Popov,  mnoga prepoznatljiva vina sa položaja Disan, jednog od najcenjenijih u Makedoniji. I šta je tu u svemu najvažnije, pitali smo Ivanu Simjanovki, vinskog sudiju i organizatora Vinodonije 2017?

vinodon 420

-  Iz moje perspektive Vinodonija je bila jako uspešna i nadam se da ćemo nastaviti. Mislim da smo dokazali da i mi Makedonci možemo da se okupimo i organizujemo nešto na ovako visokom nivou. Došli su svi, vinari, vinogradari, vinski novinari, sudije, kritičari, bilo je mnogo vinarija iz regiona ali i Evrope, i sigurna sam de ća Vinodonija podići standarde čitave makedonske vinske priče i kulture. Pokazaćemo kako smo u stanju da pravimo dobra vina, kako dobra vina prave naši susedi. Ljudi ovde moraju da shvate koliko je bitno iznositi svoja vina na ovakve skupove, a onda kad osiguramo teren u tom smislu, možemo razmišljati i o nekom budućem ocenjivanju vina. Ali idemo korak po korak. Za sad, zadovoljna sam posetom, bila je prijatna atmosfera, probali smo i bugarska, italijanska, hrvatska vina i penušavce na radionicama, ukupno više od 40 vinarija. Jednom rečju ovo nije bila samo prezentacija makedonskih proizvoda već smo ispunili i jedan drugi cilj, promovisanje vina sa Balkana.

dec zlato imakovino00175Zlatni vranac sa Decantera, Imako

Na kraju da prelomimo: Makedonija ima zbilja velika vina što nesumnjivo dokazuju džakovi šampionskih, zlatnih i ostalih medalja, rekordne ocene pojedinih etiketa na nivou regiona dobijene od svetskih vinskih stručnjaka za Chateau Kamnik, Stobi, Tikveš, Bovin... Od vinskih lidera neki se brže orjentišu ka novim trendovima, drugi čvrsto drže težnju ka tradicionalnom ukusu, ali sve je više vinarija svesnih potencijala sopstvenih vinograda sa jasnom vizijom da se u nekom segmentu treba posebno istaći, pa makar onom vizuelnom. I trude se. U svetlu svega izrečenog, Vinodonija predstavlja veliki korak u prezentaciji vinarskih moći proverenog teroara Makedonije, sa naznakama potencijala čitave Balkanske regije. Veliki broj vinskih vitezova iz Evrope primećen na Salonu, imaće šta da prenese, posebno uživanje u vrhunskoj kuhinji gde god da se zateknete, a posebno u samom hotelu Merriot koji je dosta usmeren ka kulturi vina. A žal, što nismo probali neke male, uzbudljive ili pak razočaravajuće etikete svesno ćemo prigušiti činjenicom da vinski Salon zahteva određeni stepen kvaliteta pa i luksuza. A te neotkrivene dragulje preporučujemo ljubiteljima vinskog turizma da ih sami otkriju, jer u zemlji ovakvih prirodnih lepota, za svoje lutanje zasigurno neće zažaliti.

Kad udari junak na junaka

Iako tema poređenja makedonskih i crnogorskih vranaca na prvi pogled deluje vinski ratoborno, radionica pod nazivom „Jedna sorta, dva regiona, ista strast“ zapravo je najprofesionalnije teoretski i praktično objasnila razlike jedne iste sorte na različitom teroaru, a Danijela Radeč, predsednik Nacionalnog udruženja somelijera Crne Gore i Zvonko Herceg (WSET) i autor sajta Terroir.mk oduševili su prepunu salu učesnika u vrhunskoj degustaciji.

ponosna armija

I dok je makedonsku stranu stola krasila veoma teška „artiljerija“, Alexander 2012, Vizba Valandovo; A’gupka 2012, Bovin; Terroir Grand Reserve 2013, Chateau Kamnik Elixir 2012 vinarije Brzanov, Danijela se svesno odlučila za ovde nepoznate etikete vranca: Vera 2015 vinarije Gorski KedarTrag Vranac 2015PričaVranac 2013, Mondios i Vranac 2013 nešto poznatije vinarije Zenta koje su sve redom pokazale znatan potencijal.

dsc 0947 orig

- Posetioce smo upoznali sa sortom vranac, svim njenim karakteristikama i osobinama, ponovili da je on crnogorska autohtona sorta poreklom od kratošije. Želja mi je bila da predstavim crnogorska vina privatnih proizvođača koja nisu poznata van granica Crne Gore i prijatno su me iznenadili komentari ljudi koji su sami primetili  razliku izmedju dva regiona i  uživali u svakom vinu, jer su sva bila različita i imala neku svoju priču - rezimira Danijela Radeč.

img 20171202 155116 orig

- Nismo radili kompletnu organoleptiku za svako vino već smo potencirali  karakteristike i zadržali se na sedam ključnih aspekata odakle te karakteristike proizilaze, četiri iz vinograda te tri iz podruma - objašnjava Herceg. - Crnogorski vranci su bili elegantnije strukture i vođeni voćnim notama, a makedonski snažije struktuirani sa više kompleksnosti pod utjecajem zrenja u hrastovim buradima.

Na kraju, radionica je još jedan sat dopunski potrajala da se vina potpuno razviju u čašama praćena pitanjima okupljenih i završena je gromoglasnim aplauzom. Upućenim kako voditeljima, tako i vrancu.

nazad na vrh

Kupovina na vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Izbor iz prodavnice

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate „Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama