Goriška brda, carstvo belog i oranž vina

Goriška brda, carstvo belog i oranž vina

I Slovenija ima svoju Toskanu. Tu gde je Movia, Opoka, Bjana, gde su Šćurek, Prinčič, Erzetič, Jakončič i još pedesetak njih, gde se rebula presijava bakarno i oranž, misli na mesečeve mene a na vinobran lagano zaboravlja, tu su zapravo i Goriška brda. Jedan vanserijski predeo vinske države koju čuvena vinska spisateljica s titulom Master of Wine Džensis Robinson naziva „zemlja ekstremnog vinarenja“!

Goriska Brdda 01

Kada vinoljubac zabasa u Goriška brda koja se na geografskoj karti nalaze u jugozapadnoj Sloveniji i delimično prelivaju preko italijanske granice u čuvenu regiju Friuliju, ne može da se otme utisku kako je upao u košnicu vrednih vinskih pčela. Savršeno organizovanih i naizgled operisanih od ubitačne vinske sujete. Priča da se odavde u rinfuzi može izneti izvanredno belo vino po ceni od jednog evra za litar potpuno je tačna! Kao i ona da sa ovih izuzetnih mikrolokaliteta i vinogradskih terasa dolaze neka od najboljih vina na svetu, vina koja osvajaju najvrednija regionalna i internacionalna priznanja na čuvenim svetskim vinskim ocenjivanjima poput Decantera.

Goriska Brdda 02

Ali, možda još vrednija od tih priznanja je činjenica da u Goriškim brdima čak i u slučajevima masovne proizvodnje, kakva je u Vinskoj kleti, gde prave oko 18 miliona litara godišnje, izlaze vina dostojna svake pažnje.

Položaj Goriških brda idealan je za lozu, ali i pridošlice. Uticaj sredozemne klime u susretu sa začinom alpske svežine blagorodno deluje na grožđe iako snega gotovo nikad nema, baš kao što pogled sa ovih brežuljaka i savršenih vidikovaca odakle se više njuhom nazire more u Tršćanskom zalivu udaljeno nekih dvadeset kilometara, oduševljava svakog gosta. Statistički posmatrano, govorimo o opštini koju čini šest većih sela lociranih na vrhovima brdašaca visokih do 400 metara, otprilike šest hiljada žitelja koji se gotovo bez izuzetka bave voćarstvom i vinarstvom vekovima unazad i vinskoj zadruzi koja okuplja  nekoliko desetina registrovanih vinarija.

Goriska Brdda 04

Zadružna Vinoteka Brda u zamku sela Dobrovo, ukopana 15 metara ispod zemlje i sa preko sto hiljada boca najboljih berbi u arhivi, praktično je centrala regionalne vinske i gastro ponude gde se uz aromatične salame, suvo meso i sireve sve snažnije promovišu masline kao proizvod koji je trenutno u fokusu.

Statistički posmatrano, govorimo o opštini koju čini šest većih sela lociranih na vrhovima brdašaca i nekih 6.000 žitelja.Sorte grožđa koje se najviše uzgajaju su rebula (ribulla), šardone, zeleni sovinjon ili sovinjoneze kako ga zovu Italijani, sivi pino, slatki autohtoni pikolit, muskatni verduc (verduzzo), te sovinjon blan od belih sorti, a od crvenih: merlo, kaberne fran i pino noar. Internacionalne crvene sorte su praktično relikt prošlosti kada su vinari uticaje donosili iz Bordoa, pa zato tu postoji fantastično crveno vino kakvo je Modri Pinot Movia, dok je danas, očigledno, prevagnuo „burgundski lobi“ sa belim vinima. Zanimljivo, najznačajniji vinari Brda gotovo po pravilu gaje 100.000 čokota i proizvode otprilike toliko boca godišnje.

Goriska Brdda 03

Konačno, okruženi čistom prirodom koja se poštuje, ostaje vam samo da se odlučite da li više volite odlična vina u kojima se oseća i vidi tradicionalni stil vinarenja ili onaj tehnološki krajnje napredan. Kao i to da li preferirate belu, oranž ili crvenu varijantu vinskog artizma.

Zato je najbolje zaviriti što pre u riznice goriških podruma...

Miran SirkMiran Sirk, vlasnik vinarija Bjana

Bjana, vinarija smeštena u seocetu Biljana, na svakom Decanteru ponese barem zlato u kategoriji penušavaca, a ove godine, uz Jakončičevu rebulu Carolina 2012, njihov Brut Zero 2010 postao je platinast! Čitava priča, danas u vlasništvu porodice Mirana Sirka, smeštena je u jednom od najstarijih zamkova, Chateau Dorišče, koji datira s kraja XIII veka. Brut, Brut Rose, Cuvee Prestige i Brut Zero nastaju od šardonea, rebule i pino noara.

vinotekakletigoriskabrdamaribortrgovinapohorjesloveniaslovenijaarhivkletibrda

Klet Brda udružuje gotovo 400 porodica u zajedničkim naporima i svakako je najveći proizvođač sa kapacitetom od 18 miliona litara, tridesetak etiketa i brojnim kvalitativnim linijama vina od kojih su one najbolje A+ (Aplus), Bagueri i Quercus. Veliki deo ovih vina izvozi se u SAD. Jednostavno, vina za sve ukuse i dubine džepova, dugi niz godina dostupna i na tržištu Srbije.

Dva svakako najznačajnija imena prema međunarodnoj slavi su vinski vizionari Aleš Kristančič i Marjan Simčič, čija se pojedina vina mogu probati i u Srbiji a za relativno visoke cene niko ko ih je probao dosad nije imao zamerke. Među prvima su ušli u vode prirodne, organske i biodinamičke proizvodnje, a svakako su prvi koji su oranž vina podigli na zavidni pijedestal i učinili da ova „četvrta boja“ vina postane novi slovenački trend.

Ales KristancicAleš Kristančič, ekstremno vinarenje

Movia je brend i ime imanja-vinarije koja datira s početka XVIII veka, dok je njen vlasnik Aleš Kristančić, prema mišljenju stručnjaka, među prvih deset enologa na svetu po umeću i uticaju. Njegova prirodna vina sa 22 hektara vinograda, od kojih polovina „kipi“ na italijansku stranu, najskuplja su i verovatno najčuvenija slovenačka vina u svetu, a čudesna vinarija u Cegli verovatno dovoljno govori o umetničkim ambicijama i emocijama, ne samo u vinu. Kristančič sa svojim šarmom i osećajem za marketing i promociju verovatno je najviše uradio za vinsku Sloveniju u čitavom svetu, u SAD pogotovo, pa ne čudi da promoviše i sopstvenu liniju čaša Movia Crystal.

Vina, najpoznatija u Srbiji Movia Veliko Belo, ali i crveno, kao i čudesno intrigantni Lunar, gde je Lunar 8 dobijen iz berbe 2013. godine dostigao 97 poena kod čuvenog Džejmsa Saklinga (James Suckling), samo su deo bogate palete koja dostiže granice perfekcije. Penušavi Puro, mehurasta, blago narandžasto-crvena verzija Lunara, ukoliko je boca okrenuta naopačke može trajati večito, tvrdi Aleš. Baš koliko i njegova filozofija vinarenja.

Marjan SimcicMarjan Simčič, peta generacija u podrumu

Simčič ili Opoka, gotovo da se može postaviti znak jednakosti kad je međunarodno prepoznavanje u pitanju. Svega pet generacija vinara Simčič bilo je potrebno da se iznedre bogata i kompleksna vina za koja Marjan danas dobija po 96 poena, a kakva su Ribolla Opoka 2011 i Sauvignon Blanc Opoka 2013, dok čuveni desertni slasni poljubac rebule Leonardo, proizvedene u pasito stilu ostavlja ukus meda, suvog voća, duvana, vanile i agruma u trajnom sećanju! Vinarija datira iz 1860. godine, kad je Anton Simčić u mestu Medana začeo vinograde, a nakon toga u Beču otvorio sopstvenu vinoteku. Danas je u mestu Ceglo vinarija koja sa 18 hektara proizvodi maksimalno oko 90.000 boca, a Simčić ističe kako je esencija njegove vinske priče u teroaru i tradicionalnom načinu vinarenja.

edi simcic photos 014Vina iz vinarije Edi Simčič imaju neobično vesele etikete

Još jedno prezime Simčič privlači pažnju. Vina vinarije Edi Simčič iz mesta Vipolže lako se već vizuelno prepoznaju. Na etiketama neobični crteži kučića, patuljaka i drugih bajkovitih likova, većina na točkovima i jako razigrana. Ali Edija prati izrazita kontroverza, dok neki tvrde da je najbolji vajnmejker Slovenije, drugi mu zameraju jaku barikiranost i snagu vina, kažu – previše uticaja Novog sveta. To što vina nisu razigrana kao likovi na etiketama ne čudi jer izlaze iz podruma tek posle mnogo godina odležavanja. Edijev sin Aleks, koji je danas preuzeo glavnicu posla, neće odustati od stila kojim su osvojene brojne čuvene vinske karte širom sveta. I da podsetimo, bordoška kupaža Kolos već dugo figurira kao najbolje crveno vino Slovenije! Moćna, u pravom smislu kolosalna, ova bomba crnog voća nosi dovoljno aroma duvana da na cigare slobodno možete da zaboravite.

Stojan Scurek and sons 07 HI RESStojan Ščurek i sinovi u porodičnom podrumu

Vinarija Ščurek iz Medane osnovana je još daleke 1800. godine. Stara brajda, bela i crvena iz velikih buradi, najprodavanija su vina kuće gazda Stojana Ščureka i njegovih pet naslednika. Crveno vino je bordoška kupaža začinjena refoškom, belo, blend većine rebule, nešto manje pikolita, pike i glere. Ščurek pleni i neobičnim aktivnostima, kao što je betoniranje omiljene berbe iz 2003. godine u podrumu zagrebačkog restorana, organizovanje likovnih kolonija, gradnja sefova u kojima bitni kupci mogu čuvati svoje akvizicije... Glavni adut, promišljanje na duge staze, konstantan kvaliteta i evolucije vinske priče iz godine u godinu.

erzeticPorodica Erzetić ima tradiciju proizvodnje vina od 1725. godine

Erzetič Aleksej iz seoceta Višnjevik, u kome se prema predanjima rebula na dvesta i nešto metara nadmorske visine gaji još od XIV veka i koje zbog toga nosi nezvanični naziv „zemlja rebule“, na jedanaest hektara čudesnih terasastih vinograda uzgaja rebulu, naravno, sivi pino, sovinjon i šardone. Perjanica vinarije je crvena magnum kupaža kabernea i merloa Pepi, vino posvećeno porodičnoj tradiciji koja datira od 1725. godine. Pojedina vina Amfora drže u amforama od gline, a rade i penušavo vino.

Carga0 3 2Vinarija Čarga okružena je veoma strmim vinogradima

Vinariju Čarga u mestu Pristavo postoji od 1767. godine, a drži je još jedan Erzetić, Edbin. Sa možda najvećeg privatnog, ali dosta razuđenog poseda od 24 hektara, dolazi svega tridesetak hiljada litara vina, od čega se većina izveze u Italiju i zemlje severozapadne Evrope. Vole da eksperimetišu, neprestano se istražuju novi blendovi, radi se na organskim etiketama, penušavim vinima, a sva vina su zbilja specifična pa čak i ona od rebule. Terasasti vinogradi važe za najstrmije u Brdima, a oni na kojima je nagib  često preko 70 stepeni konkurišu za najstrmije u svetu.

Tomaz PrincicTomaž Prinčič nastavlja porodičnu vinarsku tradiciju dugu dva veka

Liniju vina Mihael, belo, crveno, slatko, uz druge etikete proizvodi vinarija Prinčič. Prinčića i njihovih vinarija ima nekoliko u Brdima, a ovaj, Tomaž, nastavio je porodičnu tradiciju dugu dva veka. Proizvodnja oko 60.000 boca šardonea, sovinjona, sivog i crnog pinoa, kabernea i naravno raznovrsnih vina od rumene rebule prate liniju kvaliteta iz godine u godinu.

Zanut Borut Kocijancic 9058Borut Kocijančič, vlasnik vinarije Zanut

Mnoge ćemo ovde izostaviti, ali ne možemo i Boruta Kocijančiča čija je vinarija Zanut u Neblu prva privatna vinarija nekadašnje Jugoslavije, osnovana 1976. godine. Njegov sjajan sovinjon rado piju posetioci restorana na Menhetnu, a sa sedam hektara vinograda dolaze vina vrhunski tehnološki ispraćena od sorti rebule, sovinjoneze, merlo, kaberne i drugih. Perjanice su Jama vino sa 15 % alkohola od sorte zakaj (tokai friulano), kaberne Augustus i merlo Brjač. Ova odležala vina rade se samo u izuzetnim berbama.

I da zaključimo, poseta Goriškim brdima nije nimalo jednostavna jer... Ma znate priču o Buridanovom magarcu.

Ti ludi vinari s Brda

Džensis Robinson potcrtava neobiče načine vinarenja Aleša Kristančiča koji su je potpuno fascinirali već upotrebom neobičnih sudova, ali i osmatranjem mesečevih mena.

„Neka vina odležavaju na talogu po šest godina i to bez dodatog sumpora, to je ekstremno vinarenje“, tvrdi ona u jednom od svojih tekstova za Financial Times.

nazad na vrh

Kupovina na vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Izbor iz prodavnice

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate „Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama