Miran Sirk: Kralj penušavaca Goriških brda

Miran Sirk: Kralj penušavaca Goriških brda

Brda. Ili Goriška brda, slovenska Toskana. Zeleni bregovi pod gustim zasadima loze prošarani uskim putićima, svako selo sa svojom srednjevekovnom pričom i arhitekturom. Ovde gde vreme naizgled stoji nalazi se nekoliko vinarija koje izazivaju strahopoštovanje u krugovima vinoljubaca širom regiona.

Jedna od njih je i Bjana, što je oblik starog imena seoceta Biljana, u kojem se nalazi, čiji vlasnik Miran Sirk godinama uzastopno donosi platinaste i regionalne trofeje Sloveniji sa Decantera i po čemu je Bjana možda i vinarija sa najviše najznačajnijih odličja u regionu!

Vinarija Bjana 02Miran i Petra Sirk u svom podrumu

Kad probate Miranova vina možete slobodno reći: Bjana je najbliža odrednici „most između penušavog istoka i Šampanje“. Pritom, on ima jednu veliku prednost kad su proizvođačke tajne u pitanju:

- Nikoga ne puštam u podrum kad radim vino, a pošto jedini imamo liniju za degožiranje radimo i za druge vinare tako da poznajem u dušu i sva njihova vina.

Miran je završio Biotehnički fakultet agronomije, smer vinarstvo i vinogradarstvo, supruga Petra isti, samo drugi smer. Bračni spoj profesionalaca u struci. U besprekorno uređenom salonu sa pogledom na susedno brdo i vinogradom ispod komotne terase, na zidu uramljeni sertifikati Decantera, uključujući i tri regionalna trofeja! Na ormariću, sve penušave etikete Bjana, njih pet i jedino mirno crveno vino, kupaža merloa, kaberne sovinjona i frana Status koja se radi samo u 3.000 primeraka. Jer ima tih sorti u vinogradu, napominje Miran.

Vinarija Bjana 09

Kako je došlo do toga da radite samo penušavce?
- Kada sam završio fakultet trebalo je početi nešto da se radi 1990. godine, ali nisam imao novca za proizvodnju penušavaca. Spor obrt kapitala, prvih nekoliko godina samo ulažeš, a ništa se ne može prodati. No, niko to ovde nije pravio, nije imao iskustva, a ja sam bio ubeđen da se može uraditi dobar penušavac klasičnom metodom. I tu sam imao sreću da je stric već bio enolog ovde u Zadruzi koja je radila penušavu rebulu, ali šarmat metodom. Znači, pola iskustva je bilo, a pola još trebalo steći. Drugim rečima, bacili smo se u more i počeli učiti plivati.

Ipak je postojao početni kapital?
- Otac je imao pola hektara nasledstva. Pravili smo nešto za domaće potrebe i ja sam iz tog vinograda počeo raditi penušavac. U početku veoma stidljivo, ali sam srećom imao dobar posao, lepo zarađivao. Svaki mesec je cela plata išla ovde u proizvodnju, u to more kojim smo plivali. Punih 19 godina radio sam dva posla istovremeno i sve zarađeno ulagao.

Vinarija Bjana 04Miran Sirk u razgovoru s glavnim urednikom Vino.rs

Ne možeš tek tako napraviti kopi-pejst, treba razumeti suštinu i prilagoditi je na svoju realnost.Kako su izgledali ti prvi koraci u vinariji?
- Kuća u kojoj sada živimo i gde se nalazi podrum je obiteljska kuća u kojoj obitelj nikada nije živela. Tu 40 godina nikoga nije bilo, tako da je totalno propala. Sredinom devedesetih sanirao sam podrum da bi mogli da radimo dok ovaj gornji deo nije bio za boravak. U to vreme živeo sam u Novoj Gorici, pa bih posle posla hitao ovamo, radio do naveče i vraćao se da prespavam tokom svih tih godina. A kad smo već toliko napravili da se stvari počnu samofinansirati, odlučim da ostavim posao i posvetim se isključivo vinu 2009. godine.

Koliko imate vinograda?
- Čitav posed bio je nacionalizovan posle Drugog svetskog rata jer je moje pradeda Franc Obljubek bio najveći veleposednik u Brdima. Imao je skoro 100 hektara, većina pod vinogradima, a ovde je bila posebna generacija – koloni. Seljaci koji su propali, čiju je zemlju otkupio moj pradeda, ali bi oni nastavili na njoj da rade za njega. Nešto bi ostalo njima, nešto bi on uzeo. A onda je posle Drugog svetskog rata obitelj ostala bez ičega. Svi vinogradi, sve je otišlo. Deo je uzela država, deo je raspodeljen seljacima. Deo u državnom vlasništvu nam je vraćen denacionalizacijom, nažalost to je daleko manji deo koji je opet razdeljen u okviru porodice. Sad radimo na ukupno 6,5 hektara i to je to.

Vinarija Bjana 01

Kakvi su bili prvi penušavci? 
- Iskreno, dobri. Brut je bio prvi, ali i ostali. Već sredinom devedesetih stižu nagrade, zlatne medalje u Ljubljani. Bili smo u igri za šampiona, što nikada nismo dobili, ali četiri-pet godina zaredom smo u najužem izboru. Onda osvajamo zlatnu medalju na Concours Mondial du Bruxelles, ali sam potom rešio da više ne dajem vina na ocenjivanje. To mi se činilo kao da dajem ćerku na konkurs za Miss Slovenije ili Primorske. 

Ipak, na zidu stoji povelja Decantera?  
- Decanter je došao gotovo slučajno! Distributeri iz Švedske su tražili nešto opipljivo da nam pomogne prodaju. U to vreme smo pomislili: Hajde, možda tako proširimo tržišta, pa smo 2013. godine prvi put dali vino u London. I bio je to super uspeh koji se nastavio sledeće četiri godine gde smo pobrali tri puta regionalni, kasnije preimenovan u trofej platinum. Dobili smo još pregršt zlata i drugih medalja, praktično od 16 ili 17 uzoraka svi su dobili srebro ili bronzu. I sve se to menjalo, nikada nije samo jedno vino dobilo nagrade, što mi se najviše sviđa jer je dokaz da imam čitavu liniju odličnu. Kasnije, kad smo krenuli raditi na azijskom tržištu, naročito u Hong Kongu, prelazimo na stendbaj jer nemamo dovoljno vina. Ne tražimo nova tržišta jer nam je sad sve prodato, a godišnje punimo 50-60 hiljada boca, u zavisnosti od berbe, od čega 40 procenata je izvoz.  

U Sloveniji prodate 30.000 boca, znači da publika za to postoji i ovde? 
- Da, čak vrlo dobra, a verujem da sam i ja deo zasluge za to. Naučili smo ljude da piju dobre stvari, ali to je svakodnevni rad koji nikad ne prestaje i svi to radimo. OK, još postoji taj možda veći deo publike koji i ne zna šta pije, ali se stvorio nukleus, srednja viša klasa koja traži dobre stvari i spremna je da ih plati. Ne možeš ti za pet evra dobiti nešto naročito. Naš bi izvoz i dalje bio u porastu, ali tenutno držim najvišu poziciju u Sloveniji i nemam nameru da je ispustim i prepustim nekom drugom, tako da moram značajne količine da ostavim za slovenačko tržište.

Vinarija Bjana 06

Tenutno držim najvišu poziciju u Sloveniji i nemam nameru da je ispustim i prepustim nekom drugom.Da li preferirate penušava vina u odnosu na ostala? 
- Čak 90 procenata naše proizvodnje su penušava vina rađena tradicionalnom metodom. I više od toga. I naša istorija je bila pragmatična, bez otklona jer nismo pratili modu. Išao sam kao tenk jer sam imao viziju, energiju, a kad to imaš sve ti je jasno. Nisam gledao šta je lakše napraviti, šta se može bolje prodati. Bilo je tu vrlo teških perioda kada se teško prodavalo, ali sada smo na talasu uspeha pa je lakše. Nisam čovek koji živi u euforiji i vrlo mi je jasno šta ću raditi za 20 godina kad će možda sin preuzeti posao. Možda on uradi neku malu revoluciju, ali to će i dalje biti samo evolucija ovoga što radimo. U projektu smo izgradnje još jednog podruma, pedesetak metara dalje, ali će on služiti samo za odležavanje i to još duže odležavanje na kvascima kako bi dobili još ozbiljnija vina. Pa i to će biti samo penušavac Bjana. Biće bolji sigurno jer imamo više znanja i iskustva, ali mi imamo dve šampanjske sorte: šardone i pino noar. I autohtonu rebulu koja daje našim vinima pečat originalnosti, a to će isto biti i za 20 godina.

Možete li da uporedite svoja vina sa šampanjcem?
- Direktno poređenje nema smisla. Udaljeni smo preko hiljadu kilometara, oni imaju kontinentalnu klimu, mi čisti Mediteran. Šta je kod njih normalno, kod nas je abnormalno i obrnuto. Ne možeš tek tako napraviti kopi-pejst, treba razumeti suštinu i prilagoditi je na svoju realnost. Na tvoju klimu, sunce koje imaš, tvoju zemlju i na tvoju ekonomsku mogućnost. Ako idemo još dublje u analizu, svako zašto ima svoje zato.

Vinarija Bjana 05

Šampanja je ipak Sveti Gral za vas, zar ne?
- Šampanjac je za mene uvek 300 godina ispred svih ostalih.

Koji vam se posebno dopada?
- Bollinger je nešto svakako superiorno. Vrlo im je lepa priča, radi se više nego u drugim podrumima, a zadržali su sve tradiconalno. Možda zato što je Lili Bolindžer iz Škotske, novac se teško odvajao od nje pa nisu investirali puno u tehnologiju, a to se sada pokazalo dobro jer se oseća tradicija. Pritom, imaju jako lep podrum, svoje bačve i svoju bačvarnu, zanimljiv ampelografski vinograd sa starim sortama, vrhunsku arhivu u bocama.

A što se tiče ostalih penušavih vina u svetu?
- Južna Afrika ima jako dobre penušavce, verovatno je klima pogodna. Za Brazil sam čuo da ima dobre stvari, Australija, ali tamo nikad nisam bio, ne poznajem scenu. Ovde u Evropi rekao bih da je Frančakorta odmah iza Šampanje. Trento je u porastu, kava je jaka. Ali oni su se specijalizovali na masu, troškove spustili na nulu. Ako hoćeš naučiti kako se organizovati i zaraditi u tom poslu idi u Španiju, ne u Italiju ili Šampanju. Rusija je jaka, sekt je jak, ali me penušava Nemačka nešto ne vuče.

Vinarija Bjana 08

Kako gledate na popularnost proseka?
- On je u ekspanziji, sustigao je šampanjac po prodaji, mislim da se i jednog i drugog danas proizvodi po 320 miliona litara. To je vrlo zgodna priča koja nije nastala sama od sebe. Prosecco uspeh zahvaljuje vrhunskoj sposobnosti Italijana da se organizuju, što ni mi Slovenci, ni Hrvati, ni Srbi nismo sposobni. Kad treba skupiti glave i organizovati se Italijani su broj jedan, naročito Veneto. Godinama su radili, organizovali proizvodnju, dostigli neki nivo kvaliteta koji sada funkcioniše. Onda su uspeli privući ljubitelje vina kojima je šampanjac previše zahtevan. Tog ozbiljnog mladića koji tek počinje da pije vino za koga je superiorni šampanj previše zahtevan, pretežak, nerazumljiv. Prosecco je ulazni nivo u svet penušavih vina. Potom, tu je cenovni razlog, pa mogućnost kombinacije uz koktel. Znate, prosecco nije ozbiljno vino ali je daleko od toga da je za potcenjivanje. Kao vino za svaki dan, lagano za piće, a da ti ne treba nešto glamurozno, sasvim je OK. Pritom, Italijani su jako dobri u organizaciji eventa, kad treba promovisati brend. Ko zna napraviti brend ako ne oni koji to rade svetski od bilo čega. Jer imaju stil. Prosecco doživljava bum u svetu i to je super, jer taj koji sad počinje s njim sutra će piti moj ozbiljni penušavac!

Koga najbolje poznajete od bliske konkurencije?
- Kavu loše poznajem ali Frančakortu veoma dobro. Imam puno kolega i prijatelja odatle sa kojima sarađujem. Posećujem ih nekoliko puta godišnje, znam sve što se proizvodi, sve podrume. Takođe su vrlo dobro organizovani, napravili su jak brend. A kad napraviš takav brend onda se svi šlepaju uz to. Kod nas ljudi još nisu razumeli da je najbitniji brend, teritorija. Recimo Brda, mi još ovde nismo stigli do rešenja. Jedni pišu samo Brda, kao što pišem ja, a drugi pišu Goriška brda. U osnovnoj se stvari još nismo složili! A Brda kao regija treba da budu jak brend. Jer region je daleko lakše promovisati nego samog sebe, tu imaš impuls od svih proizvođača, jači si kad ideš na nastupe. Puno sam energije potrošio, ali dajmo vremena svemu, svest treba da sazre.

Prosecco uspeh zahvaljuje vrhunskoj sposobnosti Italijana da se organizuju, što ni mi Slovenci, ni Hrvati, ni Srbi nismo sposobni.Kakva je penušava scena u Sloveniji?
 - Vidim je kao totalni haos. Svi rade iz svega mogućeg, pa čak i aromatične sorte. Dodaju veštačke arome od breskve i kajsije, a ozbiljnih proizvođača je jako malo, uglavnom su ovde u Brdima koja su pre 30 godina glasila kao nešto bezveze za penušava vina. Iako još nismo posebno organizovani, pokušavamo, pregovaramo da bi napravili pravila igre, da bi se držali skupa, da bi kad-tad napravili nekakav Brda Classic brend. I to će biti, svakako pre nego što će ostali u Sloveniji to napraviti. Znači, možemo raditi vina od rebule, šardonea, crnog pinoa, možda i beli pino, ali nikakvih sovinjona, muskata i slično. Vinski zakon postoji, ali to je veoma široko jer možeš sve i svašta raditi, a pored toga niko to ne kontroliše. Po zakonu klasičan penušavac ne sme ležati manje od 12 meseci na kvascima, to piše, ali ko kontroliše? Kakva je tu garancija za kupca? Ukoliko želimo napraviti nešto ozbiljno onda garancija mora biti prava. Ako ja nemam etiku napisaću na boci da vino odležava 48 meseci jer se tako najbolje zarađuje. Ali to nije pošteno, to je pljačka.

Vinarija Bjana 11

U Srbiji se sve više pravi penušavac, a u Istri maltene svako to danas radi, raste interesovanje?
- Svakog se dana rodi jedan koji ga počne praviti, a dva, tri ili pet su već vrlo dobri. Istrijane ne poznajem, za razliku od ovih ovde jer sve ide kroz moje strojeve. O penušcima iz Brda, iz Italije i Vipave imam prilično dobru sliku šta se i koliko proizvodi. No, treba još puno stvari naučiti, promeniti. Treba malo vremena, a možda i tržište to na kraju pročisti. 

Vi ste jedan od najvećih proizvođača mehurića“ u regionu...? 
- Istenič je najveći privatni proizvođač penušavca u Sloveniji. Ne znam tačno ali mislim da radi oko 150  hiljada boca. On jeste jači u trgovinama ali smo mi u HORECA sektoru. Tomac u Hrvatskoj pravi oko 50.000 boca i on je tamo najveći. Po broju je u Sloveniji još uvek na prvom mestu Radgona sa preko milion boca od kojih je veći deo Srebrna radgonska penina. Oni su i najveći proizvođač klasičnom metodom i to sa tradicijom dugom preko 160 godina. 

Da li ste probali neki srpski penušavac? 
- Probao sam ranije na sajmovima, sad ne znam šta bih probao. Bio je ovde vinar Nebojša Aleksić iz Srbije, iz vinarije Temet. Probali smo vina, imao je puno pitanja, pozvao me da dođem u posetu.

Vinarija Bjana 13

Koliko ste spremni da platite za penušavac koji vam se sviđa?
- Nisam spreman da platim nešto što mi zvuči komercijalno i što je skupo samo zato što je popularno. Ne padam na brendove i nikada nisam kupio vino za par hiljada eura, ali par stotina mi nije teško dati za izuzetnu bocu. Imam jedan Tattinger, vrlo retko pakovanje...

Spomenuli ste da bi sin mogao da nastavi posao,da li ga vina zanimaju?
- Ima tek devet godina, ali kaže da bi hteo da bude vinar. Ali isto tako želi biti i pustolov za National Geographic (smeh). A imam i ćerku koja je druga godina gimnazije i govori da bi htela da studira vinski marketing u Bordou, kako bi preuzela majčinu ulogu u vinariji.

Znači, za budućnost ne brinete?
- Sada razloga stvarno nema!

Chateau Dorišče

Obiteljska kuća i podrum u kome Sirk radi vina, danas imena Chateau Dorišče datira iz 1208. godine, bar tako potvrđuje najstariji dokument o kupoprodaji zaključen u njoj. Ukupan kapacitet odležavanja je oko 180.000 boca, poneki kamen u jednom od tri podruma je iz tog doba, dok stručnjaci tvrde da je sadašnji, najstariji, oko četiri veka star. U posedu vinarije je ukupno šest manjih vinograda koji zahvataju približno 6,5 hektara na nadmorskoj visini između 50 i 270 metara. Nakon tri decenije novi logo smenjuje stari, na njemu su sad četiri moćna stuba što stoje na ulazu u šato a predstavljaju istoriju, tradiciju... Pa možda i umetnost i vinski turizam jer su u okviru kuće uređena dva luksuzna apartmana, a radi proširenja kapaciteta za odležavanje biće uređen dodatni podrum u blizini koji će možda biti i umetnička galerija za dela sa slikarskih kolonija kakve su već održavane u Bjani. Uostalom, ova je vinarija bila glavni sponzor Slovenačkog paviljona na Bijenalu u Veneciji.

Brut Terroire

Vinarija Bjana 10

Brut Terroire je potpuno novo vino koje iskazuje u potpunosti mineralnost podloge. Proizvedena u samo 3.000 boca, sortna extra brut rebula je sjajno vino napravljeno za uz dobru ribu. Više za leto nego za zimu, uz divnu perlažu pruža neverovatan osećaj snage i elegancije. U boci su blendirane berbe 2013, godine, gde je bilo samo sunce, i kišne 2014. godine. Nakon 36 meseci na kvascima ova perjanica i pečat autohtonosti Brda nije trebala dodatak likera jer je već po sebi vrlo aromatična. Na prvom pojavljivanju na Decanteru 2018. godine okitila se bronzom, ali je daleko važnija kao eksperiment, jer je boca potpuno novi dizajn po kome će se sve menjati u budućnosti.

Bjana vina

Svih pet penušavih etiketa Bjana zaustavljaju dah u poređenju s onim što poznajemo u regionu. Od osnovnog Bruta, koji je svakom razumljiv, do izuzetnog vina Brut Zero koji je potpuno fermentisao u bariku i potom odležavao 48 meseci.

Ipak, ostatku sveta se zasad i dalje najviše sviđa roze varijanta. Sa 80 % pino noara i ostatak rebule, Rose je najviše nagrađivano vino koje se proizvodi u ovoj vinariji u čak 25.000 boca. Čista esencija, dosad je osvojio dve platine na Decanteru, a nestane na tržištu već početkom godine. Visoka svežina koja ne štrči, arome i sve ostalo usmereno tačno na prave receptore. Čista fantazija!

Cuvee Prestige 2011

Vinarija Bjana 12

Kupaža 70 % šardonea i ostatak rebule, odležala 56 meseci na talogu, veoma je ozbiljno gurmansko penušavo vino koje razvija izuzetne arome na nosu i poseduje fantastičnu mineralnost. Grožđe dolazi iz vinograda starih preko 20 godina, prva fermentacija rađena je u francuskom bariku, ali ne novom.

Sirk kaže kako su u jednom vinskom baru u Parizu imali nedavno degustaciju ovog vina uz najbolje francuske šampanjce i da je negov Cuvee bio vrlo primećen.

- Ljudi nisu mogli da veruju da to nije vino iz Šampanje – kaže Miran.

Iako smo uvereni da bi se malo ko usudio da tvrdi kako ovaj penušavac ne dolazi iz najboljih šampanjskih podruma, Miran insistira da razlika postoji, a da se na Šampanju treba ugledati po sistemu organizacije i svega ostalog.

- Znate, da u Sloveniji imamo Šampanju, mi bi brzo posadili loze sve do Pariza i uništili brend!

Pet omiljenih šampanjaca

Miran Sirk ne pravi listu omiljenih etiketa već vinskih kuća.
- Odabrao sam ove vinske kuće jer je to širi pojam koji označava filozofiju vinarstva: Bollinger, Deutz, Pol Roger, Salon i Krug!

Foto: Ivana Čutura

nazad na vrh

Kupovina na vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Izbor iz prodavnice

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate „Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama