Sofija Kalad: Argentinka u srpskom vinogradu

Sofija Kalad: Argentinka u srpskom vinogradu

Sofija Kalad (26) enolog je iz Argentine, koja se po završetku studija, nakon nekoliko berbi u svojoj rodnoj zemlji, a potom u Napi u Kaliforniji, opredelila da otkrije vinske tajne Starog sveta pa je upisala master studije u Bordou.

Na jesen je čeka mesto u jednom od najpoznatijih šatoa Sent Emiliona, Chateau Angelus, ali je zahvaljujući jednoj neobičnoj priči i poznanstvu zatičemo na blagim padinama Jastrepca, u Prokupačkom vinogorju. Tačnije, u vinogradu vinarije Doja, odakle je svojevremeno došlo najbolje autohtono vino Balkana, Prokupac, koji je tu titulu osvojio u Sofiji na nadmetanju BIWC.

- Sofija i ja smo zajedno na master studijama fakultetu u Bordou, Bordeaux Sciences Agro. Nase odeljenje broji 30 studenata iz celog sveta gde nastavu drže profesori iz Starog i Novog sveta i gde su predavanja na engleskom – objašnjava Mina Todić, ćerka vlasnika vinarije Doja, Gorana Todića.

IMG 4457Enolozi i generacija, Sofija Kalad i Mina Todić

Sofija dolazi iz Mendoze, glavnog vinskog centra u Argentini. Njena porodica je vlasnik vinograda gde proizvode malbek i merlo. U vinariju Doja došla je, kako kaže, da bi radila s ovdašnjim sortama, jer je to uz istraživanje i praksu ujedno i lep način povezivanja. U školi na časovima senzorike među brojnim vinima iz celog sveta našao se i prokupac iz vinarije Doja. Vino je privuklo pažnju s obzirom da je od autohtone srpske sorte koji su prvi put probali. Nakon razgovora o tehnologiji i proizvodnji grožđa profesor Guljerme Markes Martins je predložio i vinariju Doja kao jedno od mesta za obavljanje stručne prakse. Sklopljen je i ugovor izmedju Bordeaux Science Agro i vinarije Doja.

- Master program u Bordou pokriva sve faze potrebne za vođenje svoje vinarije: od menadžmenta u vinogradu, tehnologije proizvodnje vina, senzorske analize kao i ekonomske aspekte vezane za marketing i prodaju. Pošto sam već radila kao enolog u Argentini i SAD, želela sam da naučim više o vinogradarstvu iz različitih delova sveta. Uz mentorku, profesorku Slavicu Todić, upozna sam se sa svim merama koje se primenjuju u vinogradu i stekla praktična iskustva u izvođenju operacija koje se vrše u ovo doba godine (defolijacija, zelena rezidba). Ovo su za mene potpuno nova iskustva. – uvodi nas Sofija u ovu neobičnu priču.

IMG 20180628 150626

Po čemu se pristupi vinarstvu u Starom i Novom svetu razlikuju?
- U Novom svetu se radi više analiza, visoka je tehnološka preciznost, dok se u Bordou i Starom svetu više priča o tome kako se nekada radilo, dosta su okrenuti tradiciji. Za mene je ipak Stari svet nešto o čemu želim da učim, a po dolasku u Doju bila sam nestrpljiva da zaista vidim kako izgledaju prokupac i tamjanika, nešto za mene potpuno novo.

Pa, jesu li srpska vina bliža Starom ili Novom svetu?
- Više su kao Novi svet i takođe mi se čini da su bolja kad su voćnija i sa manje drveta. Volim crvena vina, malbek naravno, ali mi se jako dopao i prokupac već prvi put kad ga je Mina donela na degustaciju. Veoma je svež i voćan, a mi u Argentini takođe pokušavamo da napravimo dobra i strukturna vina, ali da se voće oseća više nego drvo.

Jeste li probali neka naša bela vina?
- Probala sam tamjanike i rekla bih da je sorta veoma slična beloj sorti torontes koju gajimo u Argentini. Takođe je veoma aromantična, a inače volim muskatna i sveža bela vina koja su posebno dobra tokom leta.

IMG 4440Sofija u vinogradu tamjanike vinarije Doja

Možete li mi reći nešto više o vinima iz vinarije Doja koja ste svakako najbolje upoznali što se Srbije tiče?
- Prokupac mi se jako dopao zbog obilja voćnosti, a onda sam probala i potpuno novi šardone barik. Veoma dobar i dosta sličan s onim iz Kalifornije. Odležavao je u hrastu, a ima fantastičan balans, možeš da osetiš samo blagu primesu drveta dok sorta ostaje u prvom planu, što je zaista lepo. Probali smo i dobar roze u podrumu...

Da li je roze vino popularno u Argentini?
- Ne, nije. Pokušavaju da ga prave drugačije nego u Francuskoj, više ide na pink varijantu nego na boju lososa. Ali meni se sviđaju ta vina jer, ponavljam, imaju dosta voća.

Koje su trenutno najpopularnije sorte u Argentini, pored malbeka?
- Od belih svakako sovinjon blan i šardone, a osim malbeka tu su kaberne sovinjon, merlo, kaberne fran. Nema mnogo autohtonih sorti, torontes se uglavnom nalazi na severu gde je hladnije i gde su vinogradi na većoj nadmorskoj visini. Lepo vino, ali jako teško nalazi tržište izvan Argentine.

Neki tvrde da argentinski klon malbeka ne ide u kupaže za razliku od francuskog, da li je to istina?
- Mi u Argentini proizvodimo sortna vina od malbeka, ona su izuzetno snažnog tela sa puno ekstrakta. U Bordou ga nema previše i uglavnom se nalazi kupažiran sa sortama kao što su merlo ili kaberne.

IMG 20180628 150649

Da li ste napravili do sad neko baš svoje vino?
- Pravim male količine svog vina. Upravo razvijamo taj neki porodični vinski projekat Tequendama, a želja mi je da proizvodim crvena vina premijum kategorije. Takođe, volela bih da proizvodim i bela, što je veliki izazov ali ja izazove volim. Radila sam već vina u poznatim vinarijama u Argentini, kao što je Escorihuela Gascon koja je osnovana 1884. godine. Kako bi imala što bogatiji CV po povratku u Argentinu, konkurisala sam u brojnim poznatim vinarijama i dobila poziv iz Chateau Angelus gde ću ići u septembru. Oni rade dosta s merloom i kaberneom i ta će iskustva biti dragocena za našu porodičnu priču gde uglavnom prerađujemo merlo.

Da li se globalne klimatske promene osećaju i u Argentini?
- Kako da ne! Argentina je poznata po tome što ima veoma malo kiše, međutim poslednjih godina imali smo mnogo više padavina nego obično tako da sad često moramo da obavljamo berbu pre nego krenu velike kiše zbog čega grožđe ponekad ne dostigne punu zrelost. Takođe, kod nas je normalno da padne oko 200 mililitara kiše godišnje, dok je u Bordou to mesečna količina. Od stvari koje su me najviše iznenadile u Bordou bilo je to da oni ne navodnjavaju vinograde, što je za naše uslove u Argentini nezamislivo. Promene klime koje su očigledne su uticale da se u našim vinogradima usled povećanih padavina pojavljuju bolesti i štetočine sa kojima do sad nismo imali većih problema (botritis). Zbog toga je važno da razmenjujemo i stičemo nova iskustva od kolega iz Starog sveta.

Chateau Angelus

1318 ChateauAngelus 3

Sofija će nakon upoznavanja sa teroarom Topličke regije zbilja imati jedinstvenu priliku da u Chateau Angelus i jednom od najznačajnijih vinograda apelacije Premier Grand Cru Classe A stekne kompletan uvid u potencijale Starog sveta. A onda sledi obećanje koje nam je dala da se svakako ponovo viđamo u Srbiji na nekoj od sledećih berbi u vinariji Doja.

foto:arhiva

nazad na vrh

Kupovina na vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Izbor iz prodavnice

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate „Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama