Aleksandar Duković: Prvi srpski vinski akademik

Aleksandar Duković: Prvi srpski vinski akademik

Glavni urednik magazina Wine Style, osnivač Srpske vinske akademije i ogranizator vinskih sajmova u beogradskom hotelu Zira i crnogorskoj marini Porto Montenegro, Aleksandar Duković je od prošle godine i prvi vlasnik sertifikata WSET 4 u Srbiji i prvi ovdašnji dobitnik titule vinskog akademika (Weinakademiker), koju mu je dodelila Austrijska vinska akademija.

Možete li nam reći nešto više o WSET (Wine & Spirit Education Trust), s obzirom na to da se u Srbiji malo zna o nivoima školovanja i samom programu?
- WSET diploma jedna je od najcenjenijih u svetu. Osim akademije Court of Master Sommelier, koja akcenat stavlja na obuku somelijera za praktični rad, WSET i nema neku konkurenciju u svetu. Ovaj Institut osnovan je u Londonu pre pedesetak godina i trenutno u tridesetak zemalja na svim kontinentima postoje centri u kojima se organizuju licencirani WSET programi edukacije. Sistem WSET školovanja podeljen je u nekoliko nivoa, tačnije četiri, a o profesionalizmu može da se priča tek od trećeg nivoa. Na zapadu je sa tim trećim nivoom moguće raditi u nekoj vinoteci, kao komercijalista ili slično, ali jedino diploma WSET, odnosno Nivo 4, nosi određenu težinu; ljudi te respektuju i doživljavaju veoma ozbiljno u vinskom poslu. WSET program koncipiran je tako da te nauči svemu što je neophodno za bavljenje vinskim biznisom, od vinogradarstva do stilova vina, načina prodaje, marketinga i trendova u svetu, pa do pravilnog sistematskog testiranja vina i procene kvaliteta.

dukovic 1

A u Austriji?
- Što se tiče Austrijske vinske akademije, koja se nalazi u Rustu i na kojoj sam ja studirao, ona postoji 25 godina i jedna je od najozbiljnijih vinskih edukativnih institucija u svetu. Njen direktor, Jozef Šuler bio je i prvi nosilac titule Master of Wine izvan Engleske i umnogome doprineo da ova akademija svake godine ima sve više studenata i to iz celog sveta. On je jedna od najvažnijih ličnosti u oblasti vinske edukacije u svetu i uspeo je da na Austrijskoj vinskoj akademiji okupi impozantu ekipu profesora iz celog sveta, a svoje centre imaju u četiri zemlje.

Šta je zapravo posao somelijera?
- U Srbiji je rasprostranjeno mišljenje da su svi koji se bave vinom somelijeri. To je pogrešno, jer u vinskom biznisu postoji oko 50 različitih zanimanja, a somelijer je samo jedno od njih. Posao somelijera uglavnom je usmeren na ugostiteljske objekte i na praktičan rad, servis vina i ostalo, dok je teorijsko znanje manje važno. Takođe, njegov posao je i da zabavi ljude dok im preporučuje vino, da im ispriča neku zanimljivu vinsku priču i učinu konzumiranje vina prijatnim. Neke druge stvari, kao recimo informacije o karkteristikama sorti u vinogradu ili tehnikama proizvodnje određenih stilova vina, više su namenjene ostalim zanimanjima u vinskom biznisu. To ne znači da somelijeri ne treba da poseduju određeno znanje i o ovim oblastima, samo hoću da kažem da je somelijer specifično i vrlo definisano zanimanje. Kao što sam rekao, profesionalni kurs Srpske vinske akademije namenjen je, između ostalog, i trenutnim i budućim somelijerima.

dukovic 5

Koliki je obim gradiva i težina ispita?
-  U mojoj grupi bilo je 30 polaznika iz 19 zemalja. Mnogi studenti, kojih je bilo svih uzrasta, dugo su već bili u svetu vina i vinskog biznisa, ali ono što je zanimljivo jeste da su na ispitima uglavnom bolje prolazili oni koji su došli sa manje predznanja! Kada se nađete tamo, najbolje je da zaboravite sve što ste do tada znali o vinu, jer vas ovaj sistem uči tome da razlikujete važne od nevažnih stvari za funkcionisanje tržišta vina. WSET vam daje potpuno drugačiji pogled na svet vina, a veoma je teško promeniti svest ukoliko ste, recimo, pre toga bili 30 godina u vinskom poslu u Srbiji. Mnogi studenti na neke ispite izlaze i po 4-5 puta, a veliki broj njih odustane odmah posle prvog seminara jer su mislili da je to mnogo manje zahtevno nego što jeste. Svakom ispitu prethode seminari tokom godinu i po dana, koliko zvanično traje program za Nivo 4. Većina od sedam ispita sastoji se od teorijskog i praktičnog dela, a praktični podrazumeva blind tasting. Najteži ispit se sprema u proseku 3-4 meseca, intenzivnog svakodnevnog učenja, a sva predavanja i ispiti su na engleskom. Osim velike količine novca, za ovo školovanje potrebno je i mnogo vremena, energije i ozbiljnog rada, bez obzira na to koliko brzo usvajaš znanje. Recimo, od nas 30 u grupi za ove dve godine samo je devet završilo školovanje.

Kako se dobija titula vinskog akademika?
- Za sticanje titule vinskog akademika, Weinakademiker, a koju dodeljuje direktno Austrijska vinska akademija, uslov je da se prethodno dobije Diploma WSET Level 4. Zatim se pred komisijom brani stručni rad, a moj rad bio je na temu autohtone srpske sorte prokupac. Tako je Srbija postala jedna od dvadesetak zemalja sa ovom titulom.

dukovic 16

Da li se vinska edukacija u Austriji bitno razlikuje od drugih akademija u svetu?
- Dok sam studirao WSET program u Austriji video sam kako njihov sistem funkcioniše i želeo sam da prenesem takav koncept ovde u Srbiji. Austrija se izdvojila u odnosu na druge zemlje, ne samo po nivou profesionalnosti i stručnosti profesora, već i o jednom specifičnom, vrlo prijateljskom odnosu prema studentima; sve vreme tokom studiranja oni organizuju brojne ekskurzije, degustacije, vinske večere i razna druga dešavanja, što znatno olakšava studiranje i čini ga zanimljivijim i prijemčljivijim.

Možete li da povučete paralelu između vinske edukacije tamo i u Srbiji?
- Srpska vinska akademija organizuje dve vrste kurseva, osnovni, odnosno jednodnevni kurs namenjen apsolutnim početnicima, i profesionalni kurs namenjen ozbiljnijim ljubiteljima vina i vinskim profesionalcima u svim segmentima. Naša akademija radi u partnerstvu s Austrijskom vinskom akademijom, koja je odlučila da nas podrži u ovom poduhvatu. To je program koji smo sami kreirali, okupili smo ozbiljan tim stručnjaka, sa idejom da svim studentima ponudimo visok nivo i teorijskog i praktičnog znanja. Mislim da je ovakav vid školovanja potreban Srbiji, jer do sada nismo imali adekvatnu školu koja bi mogla da ponudi ovako sveobuhvatno znanje. Nama je austrijska Akademija reper i trudimo se da njihov koncept prenesemo ovde što vernije.

dukovic 12

Koje su prednosti, mane i nivoi ozbiljnosti vinske edukacije kod nas?
- U Srbiji trenutno postoji nekoliko centara koji nude različite programe, a izbor zavisi od toga kakve ambicije imate. Generalno, mislim da svest o važnosti vinske edukacije raste, što je dobro, jer bez ozbiljne edukacije nema ni napretka tržišta, a naročito ako pričamo o prepoznatljivosti na svetskoj sceni. Danas je u svetu edukacija neophodna, ona se podrazumeva, dok kod nas još uvek ima mnogo onih koji misle da je to nešto bez čega se može. Ali, kao što sam rekao, napredujemo. Polako, ali u dobrom pravcu.

Budući da poznajete srpsku vinsku scenu iz mnogo uglova, interesuje me da nam kažete nešto o ulozi medija i društvenih mreža u tome?
- Vino kao proizvod ne može da komunicira sa kupcima i publikom isključivo preko društvenih mreža, i to ne samo kod nas nego i u celom svetu. Ljudima je najlakše da poveruju u ono što im najviše odgovara, u željenu varijantu, i da misle da preko Fejsbuka mogu da završe posao. Najlakše je platiti nekome da na Fejsbuku odradi reklamu za 50 evra i očekivati sjajne rezultate. Ispraznost takvih kampanja vidi se u svim onim humanitarnim događajima gde se na Fejsbuku prijavi i po sto hiljada ljudi, a ulaznice kupi njih trideset. Veliki je broj „lajkača“ koji sede po ceo dan kući i „lajkuju“ sve, a to ne vodi ničemu. Zato sam broj „lajkova“ i pratilaca na društvenim mrežama ne doprinosi mnogo prodaji vina.

dukovic 4

Ima mišljenja da je u Srbiji previše vinskih sajmova, šta vi mislite o tome?
- Iako ovde postoji veliki broj sajmova i promocija, smatram da je za vinare važno pojavljivati se svuda i često, jer publika lako zaboravlja. Srpska vinska scena navikla je na određene aktere, ali pitanje je da li bi smo ih se sećali ukoliko ih ne bi bilo neko vreme. Zato je veoma važno ulagati u dobar marketing i edukaciju. Kao što Coca-Cola stalno mora da podseća potrošače na to da postoj, tako i vinari moraju da se bore za svoje mesto na vinskoj sceni.

Na naslovnoj stranici Wine Style našlo se tokom ovih 10 godina mnogo poznatih ličnosti. Da li bi neku od njih mogli da izdvojite po tome što se baš dobro razume u vina?
- Bilo ih je dosta koji dobro poznaju vina, ali izdvojio bih Saleta Đorđevića, Dejana Bodirogu, Gorčina Stojanovića i Gorana Paskaljevića.

Za kraj, kakvi su vam dalji planovi?
- Sledeći nivo bilo bi školovanje za Master of Wine, ali to je već preveliki zalogaj, naročito finansijski posmatrano. I ovo do sada je bilo više nego iscrpljujuće u svakom smislu. Iskreno, smatram da bi to bilo svojevrsno prekvalifikovanje za bavljenje vinskim poslom u Srbiji, barem kako sada stvari stoje. Što se tiče realnih planova, ideja je da se intenzivira i proširi saradnja s Austrijskom vinskom akademijom i da Srpka vinska akademija, po uzoru na njih, proširi krug svojih delatnosti i postane važan činilac u napretku Srbije kao vinske regije. Tu naročito mislim na ozbiljniju saradnju sa domaćim proizvođačima.

Foto: Ivana Čutura

nazad na vrh

Kupovina na vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Izbor iz prodavnice

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate „Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama