Gordan Bašić: Vinski vremeplov Quet

Gordan Bašić: Vinski vremeplov Quet

Prirodno stanje stvari nalaže da se obavezno vraćamo počecima kako bi dosegli budućnost. Upravo po tom sistemu vide Banoštor i delaju braća Bašić, Gordan i Pavle, ne samo u sklopu vinarije Fruškogorski vinogradi već i daleko šire.

Vinarija poznata po dve svoje linije Fruškać i Quet, zapravo vredno gradi treću, premijum liniju Tri sunca. Ali ta najkvalitetnija linija u kojoj je trenutno samo istoimeni zlatni traminac iz kasne berbe 2012, proglašen nedavno za najbolje slatko vino Srbije, razvijaće se uporedo sa planovima razvoja Banoštora na Dunavu, gde se vinogradi i vinarija nalaze. I sudeći prema onome što Gordan Bašić direktor vinarije Fruškogorski vinogradi ima da kaže, to bi moglo biti nešto zbilja veliko. I to nisu prazne priče!

IMG 4398

- Imali smo stvarno sreću da je Tieri Abere (Thierry Haberer), čuveni vinski konsultant uopšte prihvatio da radi sa nama – kaže Gordan Bašić, ujedno i prvi čovek Udruženja vinara i vinogradara Srem Fruška gora. – Kada je prvi put došao kod nas prošli smo kroz vinograd, ušli u vinariju, obišli je i kaže on: „Idemo dalje!“ A Pavle i ja se pogledamo: Kuda dalje? Nema dalje, to je to... On se okrene pomalo začuđen, iskreno govoreći očekivao je veću vinariju. Seli smo potom da uz večeru razgovaramo o nekoj vrsti saradnje i, najiskrenije, nisam baš bio siguran da će prihvatiti da sarađujemo. Međutim, kada je čuo našu filozofiju, kako i gde se vidimo i šta želimo da napravimo... Da smo stavili pred njega Excel tabelu na kojoj piše kako imamo 80 hektara vinograda od kojih ćemo dobiti nekih 500 hiljada litara vina koje će koštati po 150 evra boca, on bi prosto rekao: „Hvala momci na večeri, ja ću je platiti jer vidim da ćete i inače propasti za godinu dana.“ I to bi bilo to od naše saradnje. No, naša je filozofija potpuno drugačija, svesni smo da vinogradarska priča nije dnevna već dugoročna i da treba investirati puno energije svakog oblika, i to  prvenstveno naše lične, kako bi ta priča dobila konačni oblik. Znamo da ćemo to i ostvariti.

Quet

Šta to, na primer, u vinskom segmentu?
- Vino zahteva pažnju i to prvenstveno u vinogradu gde ono zapravo i nastane. Uz nesebičnu pomoć saradnika vodimo računa o svakom čokotu i naravno da se nadamo da ćemo doći u poziciju da možemo da prodamo neku bocu na aukciji ali smo pritom sigurni da od toga nećemo živeti. Jednostavno, želimo da proizvodimo vino koje ima primerenu cenu spram okruženja u kom živimo. I Tieri je upravo to shvatio i rekao: „Biću konsultant.“ Puno nam je pomogao i pomaže našim tehnolozima. Pet godina je prošlo od kad je traminac iz kasne berbe prvi put osvojio šampionsku titulu prirodno slatkih vina. Sada na njemu gradimo novu robnu marku Tri sunca Quet iz koje će ove godine izaći jedno belo, a nadam se i jedno crveno vino.

Nešto konkretnije?
- Moram da priznam da stvarno ne znam i da je rano da odlučimo koje će to tačno vino biti, ali znam da će biti najbolje iz podruma.

IMG 4451

Posebno smo ponosni na traminac koji istorijski daje odlične rezultate na Fruškoj Gori.Šta ste vi, a šta Pavle u vinariji?
- Bez obzira šta piše na papiru, vinogradi i vinarija su zajedničko čedo. Svaki od nas daje doprinos u segmentu kom se posveti. Ipak, moram priznati da sam ja više vezan za tehnički deo dok se Pavle više prihvatio nadgradnje, ali i pored toga nikada nismo bili skloni da se razumemo u sve, nego bi se potrudili da pronađemo nekog ko razume i prihvata našu filozofiju a stručnjak je u delu koji nam nedostaje. Iz tog razloga smo angažovali vrhunske specijaliste za vinogradarstvo i vino i moram priznati da je Pavle bio nosilac ideje da angažujemo Tieria.

Za vaše vinograde tvrde da su jedni od najboljih na Fruškoj gori ili uopšte. Kako ste došli do njih i otkud vi u vinskoj priči?
- Pavle i ja smo zapravo bili samo ljubitelji vina, što je možda i najveća opasnost ako čovek razmišlja o vinariji i vinskoj utakmici na tržištu. Ukazala se mogućnost, prihvatili smo je, uhvatili smo se u koštac sa izazovom a da iskreno govoreći nismo ni imali baš jasnu sliku šta nas čeka. Do tog trenutka o vinarstvu nisam znao ništa osim da grožđe nekako završi u flaši. Istorijski gledano, deda je imao nekoliko desetina čokota na obroncima Titelskog brega, koje ja zapravo nisam video. Od tog grožđa je pravio sebi i prijateljima po neku litru rakije i vina. Zaista ne mogu da kažem da sam nasledio tu ljubav, ali nekako su nas intuicija, želja, pa i hrabrost na kraju krajeva doveli pred svršen čin. Iz tog nehata, 2006. godine se rodila jedna prava ljubav.

IMG 4376

Osećate li i potrebu za širenjem vinograda u odnosu na ono što ste prvobitno pazarili?
- Vinogradi koje smo zatekli bili su u odličnoj kondiciji, ali su plod sadnje prema tada postojećoj mehanizaciji. U želji da proširimo vinograde i zanovimo sortiment, posadili smo prve godine 25, a sledeće još deset hektara. Nakon toga smo započeli zanavljanje starih vinograda, a po sadašnjim planovima proširićemo vinograd sa novih 30 ili 40 hektara. Mislim da ćemo na toj površini stati, posvetiti se unapređenju proizvodnje grožđa i njegovoj preradi u vinariji.

Šta je ostalo od starih vinograda?
-  Od uslovno rečeno starih vinograda imamo grašac, beli pino i šardone. Rekao sam uslovno, zato što je vinograd otpirlike kao i čovek. Ima svoje periode razvoja kao beba, dete, pubertetlija, adolescent, potom prolazi kroz zrelo doba i na kraju dohvata doba mudrosti. Vinogradi stari 25-30 godina nemaju snagu ali imaju suštinu koju mlad vinograd tek treba da stekne.

IMG 4388

Kakav je bio objekat koji ste zatekli i šta je danas u sastavu vinarije?
-  Nekada moćna banoštorska Zadruga imala je zadružni podrum koji se praktično urušio ili je najblaže rečeno bio na tom putu. Zatekli smo staru kačaru, deo neke destilerije od koje isto nije ostalo ništa. U međuvremenu je neko odneo sve što se dalo odneti, ko, to sad nije ni važno, ali je svakako taj podrum bio zgodan za neki mali početak. Predhodni zadrugari su ga se odrekli te smo rekonstruisali podrum i napravili vinariju za 50.000 litara vina sa kontrolisanom fermentacijom. Ubrzo smo prerasli taj kapacitet te napravili nov, moderan pogon a u staroj vinariji smo rekonstruisali podrum za odležavanje vina. Planovi su da do proleća završimo salu za degustaciju pored vinarije a u vinogradu vinogradarsku kuću, iz koje će moći da se prati svaka faza u proizvodnji grožđa kao i da se proba šta se sa tim grožđem desi kada završi u flaši.

IMG 4448

Na tim gabaritima se zaustavljate?
- Ti projekti su gotovi i biće zaokruženi. U budućnosti planiramo da proširimo kapacitete za odležavanje vina izgradnjom laguma koji će ujedno biti interesantni za obilazak ljubiteljima vina . Vinski turizam na Fruškoj gori je još uvek u povoju ali mi se čini da smo svi shvatili kako je u tom segmentu velik potencijal te moramo da uložimo napore da potencijalnom gostu pružimo mogućnost da nas obiđe, u tom obilasku uživa i da svoje impresije prenosi na druge. Što takva ponuda bude veća i raznovrsnija, više će nas ljudi posećivati, provešće sat ili dva kod jednog pa će iz radoznalosti krenuti da istražuju i druge vinare. Čini mi se da smo tim putem krenuli, da je sada taj put bez povratka i da će ponuda biti sve više i više.

Kakva će biti vina iz 2017. godine?
- Godina je bila jako zahtevna i neobična i pored toga što su laici skloni da kažu: „Biće super vina, bilo je puno sunca!“ Sunce jeste neophodno, ali ga nekada ima i previše. Najbolje godine su izbalansirane godine u kojima kiše ima kada treba, sunca dovoljno, berba dolazi po fazama sazrevanja... U takvim godinama se unapred može reći da će vino biti odlično i da će ga biti dovoljno. Godine kao prošla su teške i komplikovane u vinogradu i znaju da iznenade što se kvaliteta vina tiče. Svakako će vina biti količinski nešto manje, a što se kvaliteta tiče očekujem mnogo. Videćemo. To je jednostavno tako, mislim da te stvari koje priroda donese ne treba sputavati i da je baš u tome draž da svaka godina donosi svoje posebnosti.

IMG 4405

Šta je to što još imate u podrumu, a trenutno nije u bocama?
-  U barik podrumu odležavaju merlo, pino noar i nešto od belih vina, o čemu ćemo tek pričati. Moram priznati da italijanski rizling, tačnije grašac jako volim i iskreno mislim da je njegov potencijal na Fruškoj gori nesaglediv. Moramo svi da se potrudimo kako bi ga digli na pijedestal koji mu zapravo pripada. Nažalost, on je u našem podneblju kao sorta isprofanisan zarad vina koja su to ime nosila, a bila su uglavnom špriceraška, pa se i sada prema toj sorti ljudi odnose sa predrasudama. Iskreno verujem da ćemo za koju godinu moći taj isti rizling da pošaljemo bilo gde na ocenjivanje i da se nećemo osramotiti. Vredan je eksperimenata sa fermentacijom u drvetu ili sa odležavanjem u bariku i flaši.

Moje mišljenje je da će vinski nosilac turizma na Fruškoj gori biti grašac kao što je to malvazija u Istri.Vaš traminac, jedno od najboljih srpskih vina kad je odnos cene i kvaliteta u pitanju, a pogotovo ovaj u liniji Tri sunca, može li on biti u centru pažnje kad je razvoj turističke priče u Banoštoru u pitanju, može li uopšte vino biti glavna turistička odrednica kakva je recimo kod komšija u Iloku ?
- Hvala na komplimentu. Posebno smo ponosni na traminac koji istorijski daje odlične rezultate na Fruškoj gori. Komšijski Ilok je takođe ponosan na ovu sortu što govori da ti rezultati nisu slučajni. Traminac nije najkomercijalnija sorta ali ume da bude odlična nadgradnja. Moje mišljenje je da će vinski nosilac turizma na Fruškoj gori biti grašac kao što je to malvazija u Istri. U jednom dužem periodu možemo uraditi sve ono što je uradila Istra. U završnoj fazi je izrada dokumenta koji se zove Master plan razvoja turizma u Vojvodini koji ima poseban osvrt na vinski turizam na Fruškoj gori. Igrom slučaja taj plan radi ista kuća koja je radila razvoj turizma u Istri koja je svojim posebnostima možda najsličnija Fruškoj gori, i koja nije imala nikakvu širu prepoznatljivost kao vinski region do pre dvadesetak godina kao što je upravo sada slučaj sa Fruškom gorom.

IMG 4442

Kako je došlo do toga da brendiranje izvodi baš ta ista agencija?
-  Mislim da su pobedili na konkursu koji je raspisala Pokrajna. Zbilja mnogo očekujem od tog projekta koji će nam, kada zaživi biti podloga na osnovu koje ćemo moći da tražimo i dobijemo pomoć i od lokalne samouprave, a i od EU fondova. Pomoć te vrste je bila neophodna da se u zemljama u okruženju razvije vinogradarstvo, vinarstvo i vinski turizam, podigne, i to na zavidan nivo. Treba da sledimo njihov primer.

Kako vidite Banoštor za deset godina?
- Banoštor ima priliku da zauzme značajno mesto na vinskoj i turističkoj mapi Fruške gore. U toku je izrada projekta pristana za turističke brodove, završen je projekat revitalizacije devastirane katoličke crkve Sv. Rudolf, radi se novi urbanistički projekat prilagođen modernim turističkim potrebama... Projekat priveza i nove urbanizacije Banoštora u cilju privlačenja turista vodi opština Beočin uz pomoć Pokrajnske i Republičke vlade koji su takođe taj potencijal prepoznali. Turistička podloga je stvarno zavidna. Banoštor se jednom stranom naslanja na Frušku goru a drugom na Dunav sa prirodnim mogućnostima za pristan. Bio je rimska luka (Bononia) za snabdevanje carskog grada Sirmiuma (današnja Sremska Mitrovica), naseljavali su ga Kelti, podunavske Švabe... Na nama je da sve to dobro zapakujemo, stavimo mašnicu i ponudimo svetu.

IMG 4409

Da li vi planirate nešto u tom smislu, možda nekakvi apartmani u vinogradu?
- Prostor za maštanje je zaista neograničen. Iskreno oduševljenje svih koji su bacili pogled na Dunav preko našeg vinograda nas tera da razmišljamo o smeštajnim kapacitetima i u vinogradu. Sigurno će u skoroj budućnosti biti nekih objekata koji će omogućavati da ni loše vreme taj pogled ne ometa. Za komercijalne smeštajne kapacitete moramo da ispunimo još neke infastrukturne preduslove na kojima uveliko radimo. Svakako ćete biti pozvani na otvaranje.

Osnovni motiv vašeg Quet brenda je tvrđava. Da li ona postoji?
- Istorijski tragovi svih koji su prošli kroz Banoštor postoje na svakom koraku, pa i Kelta. Nalazimo ih na terenu kroz tragove raznih građevina a i u literaturi koja se bavi istorijom tog podneblja. U nekoliko knjiga koje je izdala katolička crkva naišao sam na podatke o naosebini pod imenom Quet, Kvet, Kve, Q... Ta tvrđava koja jeste osnovni motiv našeg brenda se zapravo gradi na istorijskim temeljima kroz modernu proizvodnju grožđa i vina, svakodnevno poboljšanje kvaliteta i osnaživanje brenda čije ime nosi.

IMG 4450

Koliko brzo očekujete da se to dogodi?
 - Postoje rokovi ali ne zavisi sve od nas. Puno je prepreka koje nisu nepremostive ali jesu formalne i ne možemo predvideti da li će rešavanje trajati dve nedelje ili tri meseca. Želja je da bude što pre ali moramo biti i realni. Onog trenutka kada zabijemo ašov moći ću sa velikom verovatnoćom da kažem kada će biti završetak. U svakom slučaju procesi su otpočeli, nezaustavljivi su i realno je očekivati, ako govorimo o pristanu i novim urbanističkim rešenjima, da će ove godine sve biti formalno rešeno. Što se tiče našeg dvorišta, videćete na proleće. U svakom slučaju potpuno sam siguran da onaj ko je danas bio u Banoštoru, za neko dogledno vreme ga sigurno neće prepoznati.

Šta je za vas najlepše u čitavoj priči?
- Vinograd. Tek kada sedneš u sred vinograda shvatiš koliko je čaroban. Svaki dan drugačiji, obično uredno podšišan a često čupav kao seoski lola. Ćudljiv a ipak se pokori. Nekada se on ogleda u nebu, a nekada nebo u njemu. Dunav koji ga leti hladi a zimi greje vetrom mu šalje tajne reči kojima ga bodri da izdrži i mraz i vreli letnji dan. I pogled koji se iz njega pruža. U danima kada posle jakih kiša i vetra nestane smog nad ravnicom, čini mi se da vidim toranj na crkvi u Budimu. Taj prizor, taj pogled i taj mir koji mi poklanja vinograd, uz poneku čašu proisteklu iz njegovih plodova mi daje snagu da preskačem prepreke i idem dalje.

nazad na vrh

Kupovina na vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Izbor iz prodavnice

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate „Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama