Miša Cilić: Prokupac je lokalna priča

Miša Cilić: Prokupac je lokalna priča

Miša Cilić (38) nalazi se u vrhu onoga što bi mogli nazvati drugim talasom modernog srpskog vinarstva. Iako je njegova porodica vezana za trgovinu i proizvodnju vina unazad već osam generacija, tek s podizanjem vinograda i vinarije u okviru Gazdinstva Cilić stvoreni su uslovi da se ta bogata tradicija prevede u jednu od najuspešnijih vinskih priča danas u Srbiji.

Tim povodom, a nekako baš u vreme kada Gazdistvo Cilić obeležava pet godina od zvaničnog otvaranja vinarije, 10 godina od prve berbe i 15 od početka sadnje vinograda, krenuli smo u razgovor o aktuelnoj srpskoj i regionalnoj vinskoj sceni.

misa cilic 02

Kako danas vidite srpsku vinsku scenu u odnosu na vreme kada ste počinjali?
- Pre 10 godina bilo je mnogo drugačije. Danas ima barem sto tržišno orijentisanih vinarija više nego tada, od toga 20 izrazito marketinški potkrepljenih. I mnogo je drugačija svest među potrošačima, promenilo se puno u poimanju srpskih vina.  Pre 10 godina u restoranu na vinskoj karti strana vina su činila između 70 i 80 procenata ponude, dok su danas srpska vina dominantna. I to je normalno, jer ako Srbija hoće da bude ozbiljna vinska zemlja treba da ima vinske karte s dominantnim domaćim vinima. Naravno, treba probati šta drugi rade, razmenjivati iskustva… Ali sada i mi definitivno imamo šta da ponudimo.

misa cilic 06

Ne možemo da ostanemo tu gde smo, s masom nekih lepih, ispravnih vina, moramo da radimo malo i na njihovoj kompleksnosti.Ko su najvažniji nosioci vinske priče u Srbiji danas?
- Srpsku vinsku priču trenutno nose Aleksandrović, Radovanović, Zvonko Bogdan, Temet i Kovačević. To je pet vinarija koje, što po količinama, što po prisutnosti u medijima i poziciji u ugostiteljstvu drže glavnu reč. Istovremeno to su i imena koja kod novih potrošača stvaraju sigurnost, što je jako dobro. Ali, pored njih, tu je još dvadesetak jako modernih vinarija na kojima mogu da nam pozavide i mnogo ozbiljnije vinske zemlje.

Da li je to iznenađenje s obzirom na sveukupno stanje u državi, na poprilično lošu situaciju u kojoj je vinarstvo ovde bilo posle raspada Jugoslavije?
- Na izvestan način Srbija je prespavala devedesete, kada su se ne samo ovde u regionu već i u čitavom svetu dešavale tehnološke revolucije u proizvodnji vina. U startu smo zaostali za komšijama, ali smo danas u lepoj poziciji da krenemo napred, uhvatili smo priključak. Međutim, ne možemo da ostanemo tu gde smo, s masom nekih lepih, ispravnih vina, moramo da radimo malo i na njihovoj kompleksnosti. Danas svako u svetu može da proizvede zdravo i dopadljivo vino.

S kakvim ambicijama ste vi ušli u podizanje vinarije?
- Da bi se bavili preradom grožđa kojeg sami proizvedemo, odnosno proizvodnjom karakterinih vina koja imaju obeležje ovog podneblja.

misa cilic 2

U čemu je štos to s gazdinstvom u nazivu, a ne vinarija ili podrum?
- Zato što je ideja bila da se igramo s potencijalom i geografskim karakteristrikama jagodinskog vinogorja, ne da koketiramo s tržištem i trendovima. A da bi dobili vino s karakteristikama nekog mikrolokaliteta potrebno je da imate gazdinstvo. Prvo smo krenuli u osvajanje zemlje oko vinarije i kupili 136 okolnih parcela od čak 200 različitih vlasnika, što je u Srbiji ozbiljan poduhvat. Onda smo se bavili prilagođavanjem zemljišta nameni, ispitivanjem sastava kako bi za svaku sortu odredili dobru potencijalnu poziciju…

Koliko imate vinograda danas?
- Nekih 15 hektara s pet različitih tipova zemljišta, gde uzgajamo sovinjon beli, merlo, kaberne sovinjon i kaberne fran, te pti verdo. Imamo i ogledni zasad pino noara i jagodinke.

Jagodinka mu dođe kao uljez među tim internacionalnim sortama…
- Tu je iz pijeteta, da je sačuvamo od zaborava. Prerađujemo je zajedno s pino noarom u kupaži. Ta je sorta nastala ukrštanjem pino noara i prokupca s idejom da se pinou dodaju malo robusniji tanini, odnosno prokupac malo omekša i da mu se pojača aroma.

misa cilic 03

Prokupac može da odigra značajniju ulogu na vinskoj sceni Srbije, ali tu su negde i njegovi limiti. Nećemo mi napraviti ozbiljno crveno vino od njega i time parirati nekome tamo u svetu!Kada smo kod prokupca, on je zajedno s tamjanikom trenutno u fokusu interesovanja dela ovdašnje vinske javnosti. Kakav potencijal imaju te dve sorte da se nametnu širem tržištu?
- Na svetskom tržištu mislim da nemaju potencijal. Veoma je mala verovatnoća da ćemo uspeti da doživimo da neko na Monmartru posle šetnje sedne u bistro i naruči prokupac. To je realnost. S druge strane, prokupac je jako bitna sorta za Srbiju da bi se mi kao vinarska zemlja osećali da imamo nešto svoje. Što se tamjanike tiče, ona je pokazala potencijal za proizvodnju dopadljivih, laganih, mirisnih belih vina koja mogu da se piju svuda, ali će i to da se završi tek kao nešto interesantno što može da se ponudi strancima u Srbiji. Neki ozbiljniji izvoz nije realan. Možda kada Srbiju predstavimo u svetu kao vinsku zemlju, pa onda zainteresujemo te neke ljude da dođu ovamo i istražuju… Moramo da budemo svesni da i ostale države koje traže mesto na svetskom tržištu imaju svoje adute i sorte koje možda poseduju i veći potencijal. Treba znati i to da je kod prokupca godinama rađena negativna selekcija u vinogradima, jer se tražio kvantitet, a ne kvalitet. Decenijama su sađeni varijeteti koji su rađali više i bili otporniji na bolesti, a vađeni oni koji su rađali manje ali možda i kvalitetnije.

Vi niste razmišljali da posadite prokupac ili neku domaću sortu?
- Ne, mi smo se od starta opredelili da radimo vina od najboljih sorti. Sviđalo se to nekome ili ne, ali neke sorte jednostavno imaju veći potencijal nego druge. A onda je tu i činjenica da je moj otac Zoran preradio valjda najviše prokupca na svetu radeći 30 godina s tom sortom. Prošli su mu kroz ruke prokupci sa svih iole bitnih pozicija u Srbiji i jednostavno mislimo da od te sorte nema ozbiljnih crvenih vina. Ona jeste značajna za nas, kao što sam rekao, i marketinški može da se pogura, da odigra značajniju ulogu na vinskoj sceni Srbije, ali tu su negde i njeni limiti. Nećemo mi napraviti ozbiljno crveno vino od prokupca i time parirati nekome tamo u svetu! Prokupac u najboljem slučaju može da bude dobra lokalna priča.

misa cilic 1

Kada bi vas neko sa strane pitao po čemu se srpska vina razlikuju od drugih u regionu, kako bi to formulisali?
- To je još uvek maglovito. Mislim da je ovo bolno da se konstatuje, ali nedostaje nam kontinuitet u karakteru vina na osnovu sirovinske osnove. Šta to znači? Evo, recimo mi imamo vinograd i radimo svake godine u njemu u želji da dobijemo maksimalno dobar proizvod. Na taj način dobijamo specifičan profil vina uslovljen iz godine u godinu klimatskim karakteristikama date sezone sazrevanja. Međutim, ako vi kupujete grožđe danas ovde, sutra tamo, ne možete da proizvodite karakteran proizvod i da sutra budete prepoznatljivi po karakaternom proizvodu. Možete da napravite nešto što će da miriše na arome fermentacije, ili arome drveta u kome sazreva, ili na nešto treće, ali tu onda ne možemo da govorimo o prepoznatljivom karakteru, već o uniformisanom proizvodu.

Marko Stojaković, glavni enolog vinarije Tikveš, u jednom od ranijih razgovora za Vino.rs konstatovao je da srpskim vinima nedostaje pečat podneblja. Da li je to ono o ćemu i vi sada govorite?
- Da, to je to. Bolno je to, da se razumemo, ali je tako. A zašto je tako? Zato što u Srbiji, od Horgoša pa do Bujanovca, imamo jako veliki geo-klimatski diverzitet, bukvalno za svaku sortu koju volite možete da nađete pravu poziciju. Međutim, ne možemo da proizvodimo karakterno, a da istovremeno industrijalizujemo proces. Tu je problem, nemamo puno ljudi raspoloženih za rad u vinogradu. Nedavno smo otac i ja išli u istočnu Srbiju, gde je pre 40 godina on ispitivao grožđe i tamo ne da više nema vinograda, nego nema ni puta. Poenta je da ljudi neće da rade vinograd ovde. Priče, brojevi, statistika, to je budalaština… Ako želimo da Srbija bude vinarska zemlja, ili vinogradarska, pre svega moramo da motivišemo ljude da rade! Onda ćemo imati vinograde i onda ćemo imati vina koja će nositi odlike podneblja gde su nastala.

misa cilic 13

Šta biste izdvojili kao najveći problem vinarstva u Srbiji danas?
- Mislim da je lutanje u vinogradarstvu ozbiljan problem, to i izvesna površnost u vinarijama.

Možete li malo da pojasnite te dve stvari?
- Luta se sa sirovinama u ideji šta da se sadi u vinogradima. A to je skupa igra. Poslednjih 15 godina puno se sadilo, ali su se ljudi uglavnom rukovodili time koje sorte vole, a ne kakve pozicije imaju u vinogradu, kakav je sastav zemljišta, kakvi su mikroklimatski uslovi… Sadili su ono što vole na pozicijama koje poseduju, bez obzira što te pozcijie nisu baš najbolje odgovarale tim sortama. Da li usled nedostatka znanja ili odsustva želje da se prihvati tuđa sugestija, tek danas imamo dosta primera gde se stihijski sadilo i onda čekalo da vreme pokaže kakvo će grožđe biti. Tako su naši stari radili pre 200-300 godina, probali, sadili pa vadili i nešto naučili. Ali to je danas nepotrebno ako se uzmu u obzir sva dostupna tehnološka znanja i mogućnosti koje to pruža.

A ta površnost u vinarijama koju pominjete...
- Imam utisak da su se srpski vinari vrlo brzo zadovoljili postignutim nivoom, a mi kao država možemo više, dalje, karakternije, kompleksnije. Možemo da pravimo vina strpljivije, a ne da već u februaru trčimo da izbacimo vina iz podruma.

misa cilic 07

Imam utisak da su se srpski vinari vrlo brzo zadovoljili postignutim nivoom, a mi kao država možemo više, dalje, karakternije, kompleksnije.Voleo bih da čujem koja bi srpska vina preporučili nekom strancu?
- Odneli smo 2015. godine neka srpska vina u Institut za lozu i vino u Bordou s idejom da maloj grupi od nekih 60 profesionalaca predstavimo Srbiju od severa do juga. Krenuli smo prezentaciju s penušavim Chardonnay 2010 Kovačević, bile su izuzetno dobre reakcije. Potom je otvorena Spasićeva Tamjanika kao vino karakterističnog proizvođača iz regije gde bi tamjanika trebalo da bude dominantna sorta, pa Morava Jelić, kao primer novog vinara koji je sadio novostvorenu sortu s nekim potencijalom a usledio je interesantan komentar prisutnih. Pa smo nasuli Chardonnay Selekcija 2009 Radovanović kao veoma zrelo belo vino i ljudi su bili potpuno začuđeni razvojem šardonea posle šest godina u nekoj tamo Srbiji. Posle je otvoren prokupac Topličkih vinograda iz 2011. godine, njihova prva berba, i završili smo s našim Onyxom Crveno 2011. Sve u svemu, bili su u potpunom šoku, nisu ni približno očekivali tako ozbiljna vina.

Šta bi tom izboru dodali danas?
- Mislim da imamo puno vina koja bi mogli da pokažemo strancima. Naše komšije iz vinarije Lastar imaju veoma pristojnu tamjaniku, Temet ima Tri morave crveno baziran na prokupcu, što takođe treba pokazati ljudima, Virtus prerađuje marselan i jako je interesantno pokazati šta ta sorta može da ponudi u našem podneblju, Cabernet Reserve Radovanović može da pokaže kakav je potencijal za proizvodnju ozbiljnog crvenog vina u Srbiji… U svakoj regiji postoji više vina koja možemo da pokažemo i da se podičimo...

misa cilic 05

Kako u tom smislu izgleda region u odnosu na Srbiju?
- Komšije imaju više lokalnih sorti, tu mislim pre svega na Hrvatsku, i kod njih je akcenat upravo na tome. Isto tako, jasno je da su Hrvatska i Slovenija krenule ranije da hvataju vinski priključak sa svetom, ali je realno njihova najveća prednost u tome što imaju razvijen turizam, a to otvara mogućnost da se vina promovišu na licu mesta. Za vino nema ništa bolje od toga, to je direktni marketing. Zato je vinski turizam izuzetno bitan za pozicioniranje i razvoj svake države koja ima ambicija da postane vinski prepoznata.

Koga bi od vinara iz regiona izdvojili kao nosioce razvoja u svojim sredinama?
- U Sloveniji imate dvojicu koji su odskočili po popularnosti i priznanjima iz sveta. Ne govorim o medaljama s pojedinih sajmova, već o stvarnom priznavanju, uvažavanju tih vina. Tu pre svega mislim na vinariju Movia Aleša Kristančiča, koji je prvi iz regiona otišao korak dalje i pozicionirao svoja vina na vrlo transparentnim mestima od Londona do Njujorka, a odmah zatim i na Marijana Simčiča koji je trenutno možda i aktivniji od Kristančiča. Ali, oni su put za to utrli devedesetih godina prošlog veka, dok smo mi spavali.

Kod Hrvata...
- Tu je slika podeljena po regijama. Plenković je bio dominantan vinar u Dalmaciji, videćemo šta će se sada dešavati posle njegove iznenadne smrti, u Istri imate Kozlovića, Matoševića, Koroniku, Kabolu, De Grasija… Čitavu plejadu, barem petnaestak njih koji su ozbiljno popularni i trvdo pozicionirani s proizvodnjom od stotinak hiljada boca, što nije malo, dok je u Slavoniji sada Vlado Karauthaker definitivno dominantan, a imate nešto lepo što radi i vinarija Galić…

misa cilic 01

Ako treba da navedem samo jedno vino koje je spletom okolnosti oduvalo sve onda je to Château Ausone.Čini se da Bosna i Hercegovina grabi krupnim koracima...
- Tu su daleko ispred svih Podrumi Vukoje, na neki način danas sinonim za vinarstvo tamo. Ako kažemo da je pionir srpskog novog talasa u vinarstvu bio Mija Radovanović, isto možemo reči i za Radovana Vukoja u BiH. Ali, tu postoji i jedna bitna razlika između te dve sredine, u Srbiji uz Radovanovića danas postoji puno vinarija koje ga prate, dok Vukoje mi se čini da je u BiH ipak daleko odmakao od svih.

Šta je s Crnom Gorom?
- Tamo su definitivno Plantaže dominantne u svim segmentima, bez obzira na pojavu manjih vinarija. Niko od tih manjih nije uspeo da se nametne, kao što imate slučaj u Makedoniji, gde se među svim tim velikim proizvođačima kao značajan prvo izdvojio Bovin, a zatim i Chateau Kamnik.

Koja su vaša omiljena vina?
- Mi Cilići imamo jako ozbiljnu arhivu, više od 1.000 boca različitih etiketa. Popijemo mnogo tuđih vina kod kuće, najmanje pijemo naša… I popijemo mnogo toga svuda po svetu. Ja ozbiljno volim vina i teško mi je da izdvojim jednu ili dve etikete. S obzirom na to da vino traži posebnu atmosferu, mogao bih za različite prilike da izaberem različita vina. Volim bela vina Burgundije, mislim da je to svaki put ozbiljno uživanje kad god se otvori neka boca. Volim par šampanjskih kuća više od drugih, pre svega Bollinger, Salon i Krug, volim bela vina Pesak-Leonjana (Pessac-Léognan) od Domaine de Chevalier, do Château La Mission i Château Haut-Brion, volim crvena vina Bordoa, pogotovo par lokacija u St. Emilionu i St. Žulijenu…

misa cilic 04

Ima li nešto izvan Bordoa?
- Baš razmišljam i ispada da sam ozbiljno orijentisan prema Francuzima. Ali, eto, volim neke supertoskance, Toro u Španiji, prijaju mi ta njihova topla vina, emotivno sam vezan za nekoliko vinarija iz Argentine, budući da sam proveo par sezona tamo i zavoleo malbek, i definitivno volim kaberne sovinjon iz Kalifornije. Ali, ako treba da navedem samo jedno vino koje je spletom okolnosti oduvalo sve onda je to Château Ausone. To je nešto najbolje što sam probao, odnosno vino koje je na mene ostavilo najozbiljniji utisak, a probao sam mnoga baš ozbiljna vina različitih berbi.

Kada smo kod toga, koliko ste spremni da platite neko vino?
- Zoran, moj otac, smatra da vino u proizvodnji ne može da košta više od 15-ak evra i da je OK onda za njega platiti 30 evra u prodavnici. S druge strane, ja sam spreman da platim svaku komercijalnu cenu, ne aukcijsku, ali svaku komercijalnu. Znači, ako neko vino košta na tržištu 1.200 ili 1.500 evra, spreman sam toliko i da platim, ne zato što je to vino sto puta bolje od onoga koje košta 15 evra, već zato što je vreme učinilo da ljudi koji su napravili to vino dođu u priliku da ga doista i prodaju po toj ceni. I to treba nekad probati i nagraditi. Nije to snobizam... A ako pitate zašto to košta 1.500 evra, zato što postoji kritičan broj ljudi spremnih da plate tu cenu.

Govoreći o cenama, da li su srpska vina preskupa?
- Uff... Mislim da nisu.

Najponosniji

Na koje ste vino najponosniji i zašto?
- Ono što je karakteristično za naša vina jeste da nemamo dve iste berbe u ovih 10 godina. Otac i ja više volimo da radimo s cvrenim vinima i verovatno da je najbolje naše vino Onyx Crveno. Međutim, ja sam najponosniji na Onyx Belo jer smo uspeli da izvučemo iz sovinjona to nešto što smo želeli. Volimo beli sovinjon kao sortu, prerađivali smo ga na raznim kontinentima i posadili smo ga kod nas da bi pokazali ljudima da to nisu samo jednostavana vina koja mirišu na zovu, bagremov cvet, već da mogu da imaju i kompleksnije arome, punije telo i mogućnost da sazrevaju. Dakle, naše najbolje vino je Onyx Crveni, a najponosniji sam na Onyx Beli.

Foto: Ivana Čutura

nazad na vrh

Kupovina na vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Izbor iz prodavnice

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate „Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama