Milijan Jelić: Vino je čudo, kao i život

Milijan Jelić: Vino je čudo, kao i život

Milijan Jelić je oduvek bio nekakav vinarski vuk samotnjak, baš kao što je i Valjevo pored koga se nalazi njegova vinarija pomalo izolovano i skrajnuto sa glavnih puteva i saobraćajnica. Rodom iz obližnjeg Kosjerića, ovaj vinar je barem u nekoliko stvari pionir novog srpskog vinarstva. Njegov Tamuz 2005 bilo je prvo komercijalno vino od novostvorene sorte Morava i prvo vino ove sorte ovenčano titulom šampiona belih vina.

Istovremeno, bila su to možda i prva organski dobijena vina u Srbiji namenjena tržištu. Ne treba smetnuti s uma ni to da kada su se pojavila, vina iz premijum linije vinarije Jelić bila su, recimo, preskupa. Ali, pošto praktično nisu menjala cenu tokom naredne decenije danas su, recimo, ekstremno jeftina za kvalitet i budućnost koju nude. Konačno, Jelić je danas srpski vinar koji definitivno živi najdalje od svoje vinarije – u Rijeci, Pragu, širom sveta!

podrum blic 9502

Nekadašnji odbojkaš valjevskog „Partizana“, sada sa dugom kosom prošaranom injem, neobavezno obučen, zadovoljava potencijalni raspon imidža od istarskog rokera do srpskog sveštenika. U suštini, potpuno je cool lik s obronaka Povlena i Maljena.

Odakle ljubav prema vinu?
- Ljudi se rađaju s nekim osobinama i ljubavlju prema vinu ili čemu drugom. A ljubav je jedna, ili je ima, ili je nema. Nisam tada znao, možda tek danas kapiram, da ljudi rođenjem stiču 99 odsto osobina koje ostaju za čitav život, a možda samo taj jedan procenat mogu sebe da unaprede ili iskvare. No, prema vinu je posebna ljubav, strast. Vino je stil života, čudo, kao što je i život čudo. Već sa osamnaest godina sam smatrao da je vino neodvojiv deo situacije kad kreneš da gledaš devojke i nekako mi je od početka bilo normalno ako devojku dovedem kući, da imam i neko vino. Pilo se svašta, ali izgleda da sam i tada umeo da razlikujem, pa sam uzimao pošip, postup, slovenačka vina… Ipak, prve ozbiljne korake u vinskoj priči doživeo sam tek u Češkoj obilazeći privatne podrume. Česima je tada bilo zabranjeno bilo šta privatno, čistač cipela nije mogao biti privatnik, ali su vinske podrume vlastodršci ostavili privatnicima, čisto da bi i sami mogli da uživaju u dobrom vinu. I to je dokaz da je vino čudo i u administrativnom socijalizmu, da je jače od bilo kog sistema i vremena, da je večno.

jelic crveno vino 9522

Kako su vam tada izgledala srpska vina?
- Meni je izgledalo da u Srbiji nema dobrog vina, pa kada sam krenuo njime da se bavim nisam ovde ni tražio stručnjake, već sam se oslonio na svet, počeo tehnologiju i saznanja da dovodim ovamo iz Češke, Austrije, Južne Afrike.

Ko vam je odabrao sorte koje ćete podići u vinogradu?
- Za to sam angažovao naše stručnjake, doktora Vladu Kovača za vino i doktora Petra Cindrića za vinograde, koji su već radili sa Moravom i drugim sortama otpornim na bolesti.

Tako ste otkrili Moravu?
- Bilo mi je jako interesantno. U nekoliko degustacija smo probali svetske sorte i naše i svaki put mi je Morava bila najbolja od svega, iako nisam znao o čemu se radi. Posebno je imala prednost jer ne traži zaštitu u vinogradu i idealna je za organsko vino. Pet prvih godina baš ništa nismo koristili za njenu zaštitu niti prehranjivanje. Pa i danas je grožđe organsko, ali nisam hteo sertifikat jer su sa Zapada tražili da dolaze, da pregledaju, zapisuju, a sve to košta i nije me interesovalo. Ja znam da je organsko i to mi je dovoljno. Posebno je zanimljivo da se na tim prvim degustacijama Morava zvala Danubius SK70.

jelic nasmejan mozaik krupno 09529

Otkud Danubius?
- Finansijer čitavog tog projekta bio je Rubin, koji je tražio sortu koja im neće trošiti novac za zaštitu. Kad je posađena i došla na rod, ovi u Rubinu su rekli: „Što bi se zvao Danubius (latinski naziv za Dunav, prim. aut.) kada smo mi iz Moravske oblasti. Neka bude Morava!“ I tako sam ja zasadio Dunav, a ubrao Moravu!

Prokupac je zlatna sredina Bordoa i Burgundije

- Možeš da ga jedeš ili da ga piješ. Ne znam ni jedno drugo vinsko grožđe koje je toliko ukusno i čak interesantnije od hamburga. U Valjevu, dok je bilo tih nekih vinogradčića okolo, na pijaci bi se prvo prodao prokupac, pa tek onda hamburg. Hamburg jeste dopadljiv, ali prokupac ima i trpkost i bogatiji ukus. A preozbiljan je i za vino. Za mene je kameničanka uvek bila zlatna sredina Bordoa i Burgundije. Ima eleganciju pinoa, snagu Bordoa, svežinu Burgundije i plus tanine koji su čudesni. Pravo  muško vino.

Ko je pravio ta prva vina?
- Ja sam. Naučio sam pre toga kako se radi, a mladi češki tehnolog Marek Špalek mi je pomagao telefonom.

restoran milijan jelic 09533

Sami ste projektovali i vinariju, osmislili čitavu vinsku filozofiju koje se i danas držite, ne samo u proizvodnji vina već uopšte. Odakle sve to?
- Svaki naš seljak je filozof i filozofija jeste bila sastavni deo svakog mog razmišljanja, ali nisam imao vremena dovoljno. No, kad prođe vreme i prostor se obiđe, dođe tu i malo iskustva pa možeš lakše da se baviš filozofijom. Najviše me je interesovalo šta smo, gde smo, odakle smo. A do saznanja sam dolazio jednostavno, što na nivou svesti, što time što pristižu informacije. Probudi me nešto u pola tri, odem, pustim televiziju i baš u tom trenutku je neka emisija iz koje nešto saznam. Ili otvorim knjigu na pola, jer ne mogu da stigem da ih sve pročitam, i tamo je baš informacija za mene. Tako se to uklopilo, ali najviše volim informacije koje potvrde moje razmišljanje i iskustvo, za te znam da su proverene, i tako sklapam sliku o životu. A onda je tu bilo i dosta mojih doživljaja, ne samo zemaljskih i ovovremenskih već i duhovnih, što je sve uticalo da nešto razmišljam, nešto napišem. Ali uvek ima dalje.

jelic 5

Ne znam za to da je svaki naš seljak filozof, ali mi se čini da je gotovo svaki Srbin političar. Kako to da vi niste prešli tu granicu?
- Politikom se nisam, niti ću se baviti, iako je politička zrelost jedna od najviših faza zrelosti. Sazrevao sam na razne načine, a onda shvatio da je najkomplikovanije urediti živote ljudi koji teže da budu slobodni, a žive opet ograničeni tuđim slobodama. Jer, kako biti slobodan a ne narušiti tuđu slobodu? Za demokratiju, za koju sam smatrao da je lažna, na kraju sam shvatio da postoji, samo ne tako kako su nas učili. U Grčkoj je svega 1.000 ljudi imalo pravo glasa, pa čak ni svi oni nisu imali jednak broj glasova, tako da ta demokratija nije bila i nikada neće biti da većina vlada. Usotalom, besmileno je da vlada prosek kad postoje oni koji su iznad proseka.

Kako u tom kontekstu vidite političku situaciju u Srbiji danas?
- Narod uvek ima vladu kakvu zaslužuje. E sad, ja sam se nosio mišlju da se bavim politkom i dam svoj doprinos, ali normalno je da čovek voli sebe i da učini za sebe, jer ako nisi za sebe... Čovek uvek prvo treba da se bavi svojom porodicom, tek posle toga okolinom, svojim selom, gradom, državom. Drugačije nije normalno. Što kaže vladika Nikolaj: „Ljubav je kao kamen bačen u vodu koji se širi u krugovima“. Svako od nas je kamen u centru, pa tek onda slede porodica, selo, država, svet. Zato mi je besmisleno kada čujem kako je globalizam važniji od nečije porodice ili čoveka samog. Tek kad sam završio šta treba za sebe i svoju pordodicu bilo je logično da se bavim i onima oko sebe, samo takav čovek može da pomogne. U politiku ne ulaziš da bi obezbedio svoju porodicu. Te sam svoje stavove izneo u knjizi „Moj put“.

podrum blic malo bolja 9501

Držite se nekako po strani u odnosu na ostale aktere na srpskoj vinskoj sceni. Kako vidite svoju poziciju tu?
- Kao vinarija predstavljali smo moderno srpsko vinarstvo u Japanu i Rusiji daleko pre svih, iako nismo imali dovoljno vina da tamo na tržištu ostanemo prisutni. Trudio sam se tada da Morava postane srpski brend i dali smo doprinos razvoju ne samo Pocerine, već vinarstvu Srbije uopšte. I to je otvorilo neka vrata drugima koji su u vinarstvu videli način da žive i prežive, nešto stvore. Ja sam tu bio da potrošim pare u nešto, pa hajde da to bude vinarstvo. Zato i jesam nekako po strani. Vinarstvo smatram uzvišenim poslom, nešto u šta treba da se uloži mnogo energije, da se zasadi, pa da se čeka da to dođe na rod, pa da se napravi vino, pa da se opet čeka... I svo je to čekanje bilo lepo, ali kada se konačno vino proda, pa krene da se čeka da stignu pare od prodaje, e onda sam se sudario sa realnošću života i time da su u vinarstvu, iako je reč o nekom uzvišenom zanimanju, ipak samo ljudi koji se tim poslom bave iz prizemnijih pobuda. I nisam razočaran ničim, mada sam možda i bio u nekim trenucima. Ali shvatio sam da je to život, da je tako kako je, i to što sam otišao daleko od moje vinarije jednostavno je realnost da sam odradio svoje ovde, dao doprinos i zaslužio da se sklonim od obaveze, problema i tranzicije koja se dešava. Konkretno, nekad bih smatrao da je to tragedija, taj haos što se dešava, ali jednostavno tako mora, ne može drugačije. To je sada ta moja politička zrelost da je najbolje kako jeste. Jer postojimo... A da je nekako drugačije, možda ne bismo postojali.

jelic morava Morange 9519

Kao mlad vinar na početku ušli ste u rizičan posao sa praktično nepoznatim sortama. Hrabrost ili ludost?
- Suština je da nisam počeo radi biznisa već iz čiste ljubavi i da osmislim vreme. Kad sam se vratio u Valjevo nisam ni nameravao da pravim vina. Kupio sam malo veće imanje da mi neko ne pokvari vidik, da imam svoj mir. A onda saznao da su tu nekad bili vinogradi i došao na ideju da iz hobija pravim najbolja vina sa najboljom tehnologijom. To je zahtevalo i malo više grožđa, pa sam podigao dvadeset hektara vinograda na pet lokacija: Bujačić, Jevtići, Kršna glava, Gola glava i Gradac. Napravio sam malo veći podrum gde su došle najmodernije i prve mašine tog tipa koje su ušle u Srbiju. Uživao sam u svemu tome, tražio nešto novo, jer volim da istražujem. Tražio sam širom sveta kako se pravi dobro vino, a kupujući tehnologiju praktično i učio o vinu. I nisam nikad razmišljao kako ću vino prodati ili šta drugi vole da piju, ali sam znao da u ovom šta radim ima budućnosti. Možda ona još nije došla, ali će doći…

Kako će izgledati ta budućnost kada stigne u srpske vinarije i vinogorja?
- Budućnost srpskog vinarstva je u prokupcu, Moravi, tamjanici, s tim što tamjanika ipak ima ograničenije mogućnosti, nema kvalitet prokupca ili Morave, ali je dovoljno interesantna da jednog dana zauzme treće mesto kao oslonac srpskog vinarstva. Mi smo milione sadnica Morave izvezli u Rusiju! Tačnije, nismo izvezli mi, već su ih uzimali od nas, ali mi je bio cilj da ova sorta postane svetska jer to i zaslužuje. Međutim, odlazila je anonimno, a ne kao Morava, jer nismo imali rasadnik, nismo imali sertifikat, i izvozili su je kao ko zna šta, a bili su zainteresovani Hrvati, Slovenci... A naši, ovde u Srbiji još uvek nisu! Ima nešto malo zasada negde u Bačkoj, možda još negde, ali ništa ozbiljno. Zato bi bilo dobro kada bi Pocerina nastavila da forsira prokupac i Moravu i ništa drugo. Ali treba neko u Ministarstvu ili državi da shvati prvo šta je Pocerina i da je ne zovu Šumadijom!

jelic 4

Uz Moravu snažno ste krenuli i u revalorizaciju prokupca kao posebno važne sorte za Srbiju…
- Bio sam razočaran time što nisam uspeo da nađem dovoljno dobar pandan Moravi među crvenim novostvorenim sortama, ali sam želeo da zasadim neku domaću crvenu sortu. Prokupac je bio tu jedini, prvi i bez premca. Nisam odmah krenuo da sadim kameničanku, što je naziv za prokupac u ovom kraju, a u narodu ga zovu još i rskavac... Ne znam ni ko je ujedinio te nazive u prokupac, ali mi miriše da je to komunistički izum, pošto kameničanka zvuči daleko prihvatljivije, odmah objašnjava podlogu koja prija sorti. Znači, kameničanka je sigurno vino budućnost i to sam odmah prepoznao. Međutim, već je bilo proizvođača tog vina, pa se nisam trudio da što pre krenem. Na kraju sam se opredelio da iz starih malih vinograda uzmem materijal, jer je to autohtona ovdašnja sorta koja se ovde proizvodila i pripada ovom teroaru, pa sam dao da se urade sadnice, a nešto doneo i iz Župe.

Vino bez šminke!

- Priča kaže da je 1624. francuski konzul Luj Žedoan na putu za Damask zapisao u memoarima: „Od Drine do Beograda ne nađoh ništa vredno pomena do grada Valjeva. Mnogoljudnog, prostranog, prijatnog po velikom broju vrtova, u čijoj sam okolini bio uslužen izvrsnim vinima, najukusnijim koja sam ikada bilo gde pio“. I to je snažna priča, a to je vreme kad je bio važan samo kvalitet grožđa jer su vino svi pravili isto. Ali meni ne treba Francuz to da kaže, i sam znam da nigde voće i paradajz na svetu nemaju taj ukus kao ovde, pa što i grožđe ne bi bilo takvo. Jednostavno, vino može da napreduje isključivo ako nema u sebi nikakve šminke, ako je prirodno. Šta god da mu staviš da ga popraviš, to ga uništi.

Nemate tamajniku koja bi zaokružila tu priču o srpskim sortama u vašoj vinariji?
- Ne mogu ja sve, nek radi još neko nešto. Pored toga, Spasić ima divnu tamjaniku, divan čovek, divan vinar, svetla tačka. Neko ko je počeo od nule i to je u Srbiji divno. Znam dosta vinara koji su tako krenuli, ar po ar, bure po bure, hektar po hektar, napravili neku priču. Zbilja za poštovanje, nešto što nisam siguran da bih ja uspeo.

jelic 3

Ima li neko vino koje vas je fasciniralo izvan ovog srpskog sortimenta?
- Ima. Ono što baš volim, a nemam priliku često da pijem i što je potpuno različito od svega ostalog, to je malbek. Interesantno, čak i kad je jeftin i nepoznat, on nikad ne razočara i baš mi leži. Obožavam pino noar, ali za to ne moram da idem u svet jer ovaj naš nije ništa gori. U Burgundiji je teško bilo naći neki da mi se sviđa, na kraju sam našao jedan koji nije bio tipičan i podseća na ovaj naš, ali mislim da su najbolji uslovi za pino upravo ovde i kad ga budemo radili na pravi način neće nam biti premca. Inače, najbolja vina sam pio u Bordou, a od belih volim austrijska, nemačka, Alzas, češka bela vina su izuzetna, a crvena španska zaista imaju dobar potencijal.

Šampioni zajebancije!

Valjevo je najjače po ludacima, najzanimljiviji su ljudi odatle, i kad ubrzo energija postane besplatna i prestanu ratovi oko nje, hrane će ovde biti u izobilju i jedinu će vrednost zapravo imati zajebancija, a mi smo šampioni u tome!

Možete li da izdvojite neka svoja vina s kojima ste najzadovoljniji?
- Naša crvena vina iz berbi 2006, 2007 i 2008 i dalje napreduju, a vinogradi su tek sad stasali. Millennium 2008 ne znam gde mu je plafon, za klasu je bolji nego pre dve-tri godine. Takođe, pino iz 2015. godine je možda danas i najbolje vino u našem podrumu. I inače s pinoom smo postizali najveće uspehe, bio je među deset najbolje ocenjenih pinoa na češkom tržištu, a iza nas su ostajale etikete koje koštaju i po 200 evra. Problem je što ga imamo malo, berbe 2012 i 2013 sam bukvalno odmah prodao. Šteta, mogao je u boci da odležava sa velikim potencijalom. Ali treba vino da se pije. Ako je dobro mlado nek se pije mlado. Šta sad, vidiš lepu devojku i treba da čekaš da napuni trideset da je oženiš? Inače, kada pričam o omiljenim vinima, sve to zavisi od trenutnog raspoloženja, stanja organizma, šta sam i kada jeo… Manje se menja vino, više se menjamo mi. Zato je moje poslednje saznanje o vinu to da je najvažnije kako se čovek oseća.

jelic ispred vinarije09532

Ranije ste slali vina na takmičenja, zbog čega više to ne radite?
- Vina na takmičenja treba da šalju mlade vinarije, da nađu potvrdu kvaliteta, i za sebe i za kupce. I ja sam slao zbog sebe, da vidimo gde smo, šta smo. Dobili smo dosta toga i nemamo više razloga za takmičenje.

S obzirom da živite u Rijeci, da li prodajete vina u Hrvatskoj?
- Otišao sam tamo kako bih se odvojio od posla, da ne moram da telefoniram i slično. Dosadila mi trgovina načisto. Zato i nema mojih vina tamo, osim kada donesem par kartona u automobilu. I ljudi koje poznajem, vinari i oni koji samo vole vina, uglavnom su oduševljeni. Generalno, utisak mi je da u Istri nema dobrih crvenih vina, a od belih, malvazija i žlahtina su ta koja volim da pijem i stvarno uživam u njima. Ali, to je samo za taj ambijent, ne verujem da će ikada postati poznata i čuvena u svetu.

Kako vidite vinariju ili sebe za deset godina?
- Ne znam da li bih napustio vinariju da nisam bio siguran da će ekipa koja ostaje iza mene to raditi kako treba. Vinarija nastavlja svojim putem, pravimo još bolja vina, tu je tehnolog Stepan Bogićević, mlad, obrazovan vinski… Ja ću za deset godina biti u osmoj deceniji, daleko je to, ali vinarija i vino su sada našli svoje mesto i ja više tu nisam neophodan. Mada pratim šta se dešava, onako sa strane. I mislim da će priznanja za naša vina tek da dolaze, tako da ne brinem za budućnost. A valjda će uvek biti nekog da mi donese dobrih vina iz vinarije Jelić!

Srpski Barolo

antrf nebiolo

Otkud nebiolo u vašem vinogradu?
- Dopadaju mi se elegancija i karakter te sorte, a učinilo mi se da bi mogao ovde da uspe kao u Pijemontu, u ovim našim povlenskim i ostalim maglama. I učinilo mi se da je da je taj vinograd u kanjonu reke Gradac izuzetno mesto upravo za to. I pošto želim da imam nešto drugačije, nešto što nema svako, odmah sam poželeo da tu posadim kombinaciju nebiola i pti verdoa. Ali kada sam ga posadio bila je takva godina kišna, dole je kamen, nije mogla vlaga da odlazi, pa se primio samo deo sadnica. Svi su me nagovarali da to iskrčim, a ja to ne mogu ni da zamislim. I evo, već desetak godina obrađujemo kao da je pun vinograd, mada je samo četvrtina u rodu. Ali smo na kraju dobili čudesno vino i možda jedini nebiolo u Srbiji koji bi, evo, posle četiri godine odležavanja mogao da se zove i Barolo, što nam naravno niko neće dozvoliti. Jedva smo dobili pravo da ga nazovemo i nebiolo, ali to jeste Barolo. A cena od 5.000 dinara, koja je nenormalna za srpske uslove, biće realna za nas, jer dovoljno je kvalitetno i drugačije da možeš da staviš bilo koju cenu.

nazad na vrh

Kupovina na vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Izbor iz prodavnice

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate „Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama