Sonja Perkovska: Slatka vina za nemačke gurmane

Sonja Perkovska: Slatka vina za nemačke gurmane

Znate li šta je to „slatki program“ iz Makedonije? Znaju Nemci, oni u slast svake godine iz ove države uvezu oko 30 miliona litara slatkog rinfuznog vina dok se u Srbiji lome koplja po pitanju „koja od naših vinarija krije da uvozi grožđe i rinfuzno vino od južnih suseda i od te sirovine pravi neko svoje, ma kako dobro bilo“.

Sonja Perkovska glavni je enolog makeodnske vinarije Movino, koja je poslovnu filozofiju zasnovala upravo na jeftinim, rinfuznim vinima. Za početak, pitamo je ko su najveći kupci njihovih vina?

 - Najveći deo proizvodnje, oko 70 procenata je nemački slatki program, ali izvozimo i suva, sortna, kvalitetna vina za Japan, Kanadu, Sloveniju, pa i Srbiju. Prodajemo mlada vina jer narednu berbu moramo da dočekamo sa praznim podrumom, a proizvodimo komercijalna vina jer imamo tržište baš za takva vina. No, od prošle godine smo krenuli da flaširamo malu količinu vina i već je prodali. To su Vranec, Merlot, Chardonnay i R’kaciteli. S njima smo se predstavili na ProWeinu i veoma smo zadovoljni reakcijama.

movinoPostrojenja vinarije Movino u opštini Rosoman

Da li Makedonija gubi na imidžu prodajući sirovinu, kako grožđe tako i nalivno (rinfuzno) vino preko severnih i zapadnih granica?
Ovakva vina u bivšoj Jugoslaviji pripremala su se u Sloveniji od vina koje su Slovenci kupovali iz Makedonije. Kada se Jugoslavija raspala, kompletan biznis se prelio u Nemačku- Nalivna vina za Nemačku, takozvana vina „slatkog programa“ su specifična vina. To su zaslađena vina sa grožđanim koncentratom koja imaju preciznu i tačnu hemijsku analizu: alkohol, šećer, slobodni i ukupni sumpor, intenzitet boje i ostalo. Ta se vina pripremaju u Makedoniji do hladne stabilizacije, zatim se autocisternama transportuju u vinarije u Nemačkoj gde se vino stabilizuje, sterilno  filtrira, flašira i potom distribuira. Na etiketi flaše tačno piše da je to vino iz Makedonije. Ovakva vina u bivšoj Jugoslaviji pripremala su se u Sloveniji od vina koje su Slovenci kupovali iz Makedonije. Kada se Jugoslavija raspala, kompletan biznis se prelio u Nemačku. Takvih vinarija sa velikim kapacitetima danas tamo ima dosta, one nemaju primarnu proizvodnju nego kupuju nalivna vina iz celog sveta, a distribuiraju ih čitavoj Evropi kao komercijalna vina za široku potrošnju. Tako da je fama koja se stvara oko proizvodnje nalivnih vina dosta pogrešna. Mi ne proizvodimo loše vino, već vino za određenu cenu sa određenim kvalitetom.

Ipak, kako se osećate kao enolog koji ne može na etiketu da stavi svoj potpis?
- Enolog sam koji se predodredio da radi nalivna vina, to radim odlično i profesionalno. Što nema mog potpisa na etiketi uopšte mi nije problem. Bitno mi je da stvorim kvalitetno vino koje ima uslove da se dobro i brzo proda. Ovakva je proizvodnja jako dinamična i kreativna, a najveća majstorija je kupažiranje, jer moram do početka naredne berbe svaki litar vina u vinariji  da uklopim u blend koji treba da se proda.

Sonja Perkovska s gostima u vinarijiSa gostima u vinariji

Kolika je odgovornost enologa koji radi 4,5 miliona litara u odnosu na one koji rade male količine, pa čak i skupih etiketa?
- Svaki enolog, bez razlike da li je velika ili mala vinarija, ima veliku odgovornost prema vinu koje proizvodi. Razlika je u količini i dinamici posla. Da li je tank od 1.000 ili 100.000 litara, vino mora da se prati svakodnevno. Kod velikih vinarija, posebno onih kao naša, opterećenje su rokovi isporuke, uvek dosta kratki. I to stvara dopunski stres za razliku od malih vinarija gde su to unapred planirane količine koje se puštaju u promet.

Koja vam je najvažnija sorta u vinariji, a koja najdraža?
Mi ne proizvodimo loše vino, već vino za određenu cenu sa određenim kvalitetom.- Movino nema svoje vinograde. Grožđe kupujemo sa velikih plantaža, tokom godine sarađujemo, pratimo vinograde, kontrolišemo preparate za zaštitu, nadgledamo prinos. Najvažnija sorta u vinariji je svakako vranac. Imamo nekoliko tipova vina te sorte, od jakog i visokokvalitetnog, sa visokim alkoholom, jakom bojom i punim telom, preko komercijalne varijante, pa sve do rozea. Opet, meni najdraža sorta koju proizvodimo je pino noar. Uživam da je radim, pino je nepredvidljiv i vrlo delikatan, a krajni rezultat je savršen. To je jedina sorta koju radim polako i u miru jer prva sazreva i imam puno vremena da joj se posvetim. 

U sortimentu imate i kadarku, jedna ste od retkih vinarija sa tom sortom, a imate i smederevku?
- Od autohtonih sorti proizvodimo vranac, smederevku i kadarku. Kadarke proizvedemo oko 30.000 litara i nju su ove godine kupili Japanci. Nasadi kadarke u Makedoniji su dosta stari, dosta ih je  teško i naći, ali mi imamo sigurne vinogradare koji nam donose potrebnu količinu iz vinograda starih preko 30 godina. Što se smederevke tiče, ima i starih ali i dosta novih vinograda. Problem sa ovom sortom je što neki vinogradari i dalje opterećuju lozu velikim prinosom pa gube na kvalitetu. Uz sve to i nekoliko loših godina sa puno kiše urušili su kvalitet sorte u poslednje vreme, tako da radimo veoma strogu selekciju kod kupovine. Ipak, mene lično najviše zanima kratošija, jer je stručnjaci povezuju sa sortama plavac mali i zinfandel, ali je kod nas ljudi teško razlikuju od vranca pošto su te dve sorte dosta izmešane. Kad bi pronašla neki vinograd sa čistim nasadom ove sorte rado bih ugrabila priliku da proizvedem od nje sortno vino.

Sonja Perkovska 2Vreme flaširanih makedonskih vina tek dolazi, Sonja Perkovska

Gde je budućnost makedonskog vinskog imidža: u vinskom turizmu, nalivnom vinu i sirovini ili vrhunskim etiketama?
- Makedonija je mala zemlja sa velikom produkcijom grožđa i vina, a pritom od Boga dana da proizvodi dobro grožđe i dobro vino. Pri tome kultura konzumacije vina kod Makedonaca je jako niska, tako da moramo biti izvozno orjentisani kako bi ih prodali. Italija i Španija su veliki izvoznici nalivnog vina i to po neverovatno niskim cenama, pa opet imaju odličan imidž za flaširana vina, što znači da nalivno vino ne predstavlja problem kod stvaranje imidza. Za dobar imidž presudan je kvalitet, pristupačna cena vina i agresivni marketing. Pritom, za sve treba vreme pa tako i za naša vina. Makedonija je skoro 60 godina bila zemlja koja je snabdevala celu bivšu Jugoslaviju nalivnim vinom i sad ne može za dve decenije da se tako brzo promeni. Ipak, poslednjih deset godina se ovde puno toga promenilo na pozitivno, kako u vinarstvu, tako i u vinogradarstvu. Vreme flaširanih makedonskih vina tek dolazi.

nazad na vrh

Kupovina na vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Izbor iz prodavnice

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate „Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama